1. Увод

Апстракт: Ово поглавље укратко сумира разлоге због којих научници објављују радове. На основу опсежног испитивања наведени су сасвим различити мотиви. Академски радници објављују своје радове, у првом реду, како би поделили сазнања, са жељом да допринесу напретку истраживања и научном развоју.

Кључне речи: Циљеви објављивања – Сврха писања – Разлози за објављивање – Мотивација за објављивање

Током 2004. године извршио сам истраживање у коме је учествовало 1296 испитаника и рекао бих да се научници руководе различитим разлозима приликом објављивања својих радова, видети сл. 1.1. Можемо видети да је примарни разлог објављивања радова жеља да се сазнања и резултати поделе са колегама, како би наука могла даље да се развија.
На основу додатних коментара до којих смо дошли у споменутом истраживању мотиви су груписани на следећи начин:

  • унапређење образованости/друштва/људске врсте
  • развој сопствене каријере, односно њено вредновање
  • остављање личног печата у послу, документовање резултата, будуће генерације
  • захтеви посла
  • повратна информација од стране колега и научне заједнице
  • лична сатисфакција
  • повећање репутације институције
  • остало.

slika11

Слика 1.1 Разлози због којих научници објављују радове. Прилагођени подаци преузети из [2].

Слични разлози, тј. (а) радна биографија, (б) локална мерила (нпр. дозвола да се предаје студентима постдипломских студија, да се буде ментор докторандима, или да се финансирају стручна путовања на основу продуктивности, (в) утицај на истраживачку област и (г) примери утицаја на истраживачку област, описани су у уводнику из 2011. [1] Данас се поставља питање – шта су примарни циљеви за објављивање, тј. да ли је реч о чистом идеалу унапређења науке и технологије, или спољни притисак понекад подстиче и супротне циљеве, који бацају сенку на научнике, иако већину чине истински и поштени научници. Ово питање повезује се са фразом „објављуј или нестани“ (publish or perish), којом се описује непрестани притисак на научнике да објављују радове како би преживели у академском свету. Ово питање треба поставити с обзиром на то да се у бројним новинским чланцима, чак и научним публикацијама, указује на све већи број повучених научних радова, у великом броју случајева због „научног прекршаја“ [3-6] и осталих видова дискутабилних пракси приликом објављивања научних публикација [7].

У наредним поглављима биће речи о неколико важних тема у вези са објављивањем, кроз кратке уводе који треба да пруже одговоре и разјасне уобичајене недоумице и праксе.

Литература

1. Offutt J (2011) Editorial: What is the purpose of publishing? Softw Test Verif Reliab 21:265–266.
2. Swan A, Brown S (2005) Open access self-archiving: an author study. Key Perspectives Limited, Truro
3. Van Noorden R (2011) The trouble with retractions. Nature 478:26–28
4. Clark L (2012) Study: most retracted scientific papers are guilty of misconduct  http://www.wired.co.uk/news/archive/2012-10/04/scientists-lie. (Приступљено 12. априла 2013)
5. New York Times – Fraud in the scientific literature (2012)
http://www.nytimes.com/2012/10/06/opinion/fraud-in-the-scientific-literature.html. (Приступљено 12. априла 2013)
6. New York Times – Retracted science papers (2012)
http://www.nytimes.com/2012/10/15/opinion/retracted-science-papers.html?_r=1&. (Приступљено 12. априла 2013)
7. Shanghai Daily – ‘Publish or perish’ leads to fraud and paper bubbles in research (2011)
http://www.china.org.cn/opinion/2011-10/10/content_23584943_2.htm. (Приступљено 22. маја 2012)