2. Техничке и когнитивне вештине у контексту академског писања
Апстракт: Ово поглавље укратко сумира факторе и вештине који утичу на успех приликом објављивања публикација из области природних наука, технике и медицине. Разликујемо две групе вештина, при чему се оне из прве групе, које називамо техничким вештинама, могу више или мање лако стећи у оквиру кратких курсева, радионица или изучавањем одговарајуће литературе. Другу групу чине когнитивне вештине на које утичу социоекономски, лични и чиниоци који потичу од радног окружења и оне се не могу стећи у кратком временском периоду. Како би се стекле ове вештине, барем у извесној мери, потребно је дугорочно стратешко планирање.
Кључне речи: Техничке вештине – Когнитивне вештине – Креативност – Идеје – Иновација
2. 1 Техничке и когнитивне вештине
Објављивање публикација из области природних наука, технике и медицине захтева извесне вештине како би се ти покушаји крунисали успехом, односно довели до прихватања публикације. Неке од ових вештина није тако тешко стећи и ова књига има намеру да дâ допринос ширењу овог знања, нпр. путем препорука како да се припреми рукопис. Осталим вештинама, међутим, тешко је овладати, или готово немогуће – ако говоримо о онима који немају искуства са писањем. Разлика између техничких и когнитивних вештина приказана је на сл. 2.1. Техничке вештине подразумевају знање о различитим врстама публикација у часописима и књигама, о томе како пронаћи одговарајуће научне публикације, како проценити њихову „вредност“ и „утицај“, о могућностима добијања новчаних средстава и о разликама између основних и примењених истраживања. Реч је о вештинама које су директно у вези са припремом рукописа, попут његовог структурирања, форматирања текста и графичких прилога, као и задовољавајућег нивоа знања енглеског језика. Свим овим вештинама заједничко је то да се могу „научити“ у прилично кратком временском периоду, најчешће путем семинара, курсева, радионица или путем било ког другог облика директног подучавања. Когнитивне вештине односе се на способност особе да буде креативна и иновативна и да има идеју и визију. Разумљиво је да се такве вештине не могу лако стећи на било ком курсу или радионици, као што је то случај са техничким вештинама. Неки људи су по природи креативни, односно предодређени да развијају нове идеје и производе захваљујући свом „дару“. Ипак, на развој когнитивних вештина се дугорочно, барем у извесној мери, може утицати. Познавање чинилаца који утичу на когнитивне вештине и развијају их јесте важна основа.
Због тога је веома важно да они који доносе одлуке и одговорни су за креирање окружења познају факторе који утичу на развој когнитивних вештина. Овде треба указати на то да техничке вештине могу послужити за стицање увида у актуелне истраживачке радове или трендове, као и за анализу свега што је до сада урађено на одређеном пољу истраживања. Међутим, „сварити“ ово знање и креирати нове научне и технолошке визије и идеје нешто је чиме углавном управљају когнитивне вештине.
Рецимо, најзад, да је идеја о когнитивним и техничким вештинама у издавачком контексту инспирисана истраживањима о „људској неједнакости“, где се прави разлика између „когнитивних способности“ и „некогнитивних способности“ [1, 2]. Унутар овог истраживачког правца, о важности оба типа способности за здравље, продуктивност на тржишту рада и учинковитост у друштву, дискутује се у многим научним публикацијама [3, 4].
Сл. 2.1 Техничке и когнитивне вештине од значаја за објављивање публикација из области природних наука, технике и медицине
2.2 Фактори који утичу на креативност
Стимулисање и развој креативности је тежак задатак. У области академског рада, од изузетног значаја за младог истраживача јесте период рада на докторској дисертацији. Овај период се обично сасвим разликује од школовања на основним и мастер студијама. Млади научник годинама ради на теми истраживања и он или она мора да докаже да је у стању да потпуно овлада истраживачким радом. Од великог утицаја су, наравно, истраживачки тим и радно окружење, а докторанд може унапред да провери колико су активни његов будући ментор и истраживачки тим. Интернет са својим научним базама података (видети 5. поглавље) може лако послужити да се провери колико је продуктиван истраживач или одговарајућа група. Наравно да „продуктивност“, у смислу научног учинка у виду публикација, није једнака „креативности“, али је под одговарајућим околностима добар показатељ креативности.
У вези са тим, требало би размотрити како би рад на докторској дисертацији требало да изгледа. Данас у академској заједници преовладавају две концепције [5]. Прва је сличнија школском приступу, код ње је „рута“ мање или више одређена од самог почетка (тзв. структурирани докторски програм). Јасан план рада је дат за целокупан пројекат[1] и добро дефинисане етапе омогућавају да се прати напредовање истраживачког рада. Превасходна предност овакве концепције из перспективе докторанда јесте дефинитивно то што су садржаји и приступи углавном познати и што целокупно време истраживања не би требало да одступа превише од предвиђеног времена. Други приступ докторском раду подразумева да на почетку постоји само основна идеја која се даје кандидату (тзв. индивидуални докторски програм). Након тога, сам студент има задатак да процени који је најбољи приступ за решавање постављених задатака. Интеракција са ментором и читавим истраживачким тимом је врло важна како би се проценили и изабрали одговарајући приступи. Очигледно је да овакав приступ може бити прилично итеративног карактера и временски врло захтеван, али он дефинитивно „подстиче“ развој когнитивних вештина. Или, другим речима, ову концепцију могуће је следити једино уколико су когнитивне вештине већ развијене или се развијају током истраживачког рада. Остале предности и мане ова два модела могу се наћи у [9].
Уобичајени фактори у вези са радним окружењем који утичу на креативност набројани су и коментарисани у табели 2.1. Многи од њих односе се на академски и индустријски истраживачки сектор. Међутим, када је у питању индустријска серијска производња, многи од ових фактора могу или чак морају бити изузети. У академском контексту „аутономија или слобода“ сматра се врло значајном вредношћу по којој се он разликује од већине организација у области индустрије. На многим универзитетима формална питања (која се, на пример, могу манифестовати у одступању од прописаног начина облачења или у начину међусобног обраћања код академског особља) повлаче се пред ставом да су најважнији креирање нових идеја и конструктивна академска полемика.
Уз горе поменуте факторе, на креативно мишљене изузетно утичу социоекономски и лични фактори, види табелу 2.2. Ови фактори су резултат образовања [10] и искустава кроз које је одређена особа прошла. Логично, они су резултат дугорочних процеса и врло их је тешко успоставити. Осврћући се на „образовање“, овде би требало споменути да је стицање знања важан задатак и да добијене оцене нису нужно једнаке знању.[2] У академском свету мишљење изван шаблона, тј. размишљање које не прати класичне и традиционалне „правце“, високо се вреднује, а фактори као што су породични миље, друштвена структура, као и ставови, образовање и изложеност различитим окружењима, могу додатно стимулисати ове кључне способности. Овде се такође мора узети у обзир да академско образовање (погледати, на пример, различите нивое академских звања: Bsc → Msc → Phd → Deng, Dsc, habil)[3] не би требало да буде само чист образовни процес, већ и процес селекције оних креативних, који ће се придружити научном и технолошком истраживању. На основу свега претходно споменутог, можемо да закључимо да стимулисање креативности представља прилично сложен процес који, да би био успешан, свакако изискује огромне напоре и добре стратегије.
Табела 2.1 Фактори радног окружења који утичу на креативност
| Фактор | Коментар |
|---|---|
| Охрабрење | Институционално: (а) Јасна дозвола да се остварују необичне, рискантне, али корисне идеје; (б) Фер и стимулативно вредновање нових идеја; (в) Позитивна мотивација путем спољашњих награда(бонуса), реалних евалуација на основу учинка (KPI); (г) Проток идеја међу сарадницима унутар институције и учествовање у управљању и доношењу одлука. Супервизија: Отворена интеракција и фер, транспарентно и стимулативно вредновање. Радна група: Чланови тима са разноврсним искуствима, отвореност према идејама и конструктивним полемикама, тимски рад |
| Аутономија или слобода | Како организовати и спроводити рад, избор начина на који ће се обавити добијени задаци, план рад и радно време |
| Ресурси | Адекватна расподела буџета, просторних капацитета и опреме |
| Креативна локација | Географска локација, просторни капацитети, кантине и кафетерије за особље (квалитет и разноврсност хране, радно време), природно осветљење у канцеларијама. |
| Сигурност и безбедност | Сигурност запослења (без „тако ми се хоће“ менталитета послодавца), безбедност и здрави услови на радном месту |
| Притисак | Негативни утицај прекомерне количине посла, позитиван ефекат ургентних интелектуалних изазова |
| Организационе препреке | Увећана бирократија, низак ниво транспаретности, сарадници који нису усмерени на постигнуће, непружање подршке, унутрашњи конфликт, конзервативност, ригидне и формалне управљачке структуре |
Делимично адаптирано из [6, 7]
Табела 2.2 Социоекономски и лични фактори који утичу на креативност
| Фактор | Коментар |
|---|---|
| Образовање | Стечено знање и искуство |
| Породица | Величина, порекло, атмосфера |
| Вештине креативног мишљења | Флексибилност, имагинација, нешаблонско размишљање |
| Животно окружење | Друштво, локација, рекреација и активности у слободно време, ниска стопа криминала |
| Разноврсност окружења | Изложеност различитим културама, радним и животним окружењима |
| Старост | Активности насупрот изостанку креативности услед старења |
| Личност | Самопоуздање, разноврсна интересовања, чврсти принципи, поштење, широки погледи |
Делимично адаптирано из [8]
Литература
1. Heckman JJ (2007) The economics, technology, and neuroscience of human capability formation. Proc Natl Acad Sci U S A 104:13250–13255
2. Cunha F, Heckman JJ (2008) Formulating, identifying and estimating the technology of cognitive and noncognitive skill formation. J Hum Resour 43:738–782
3. Heckman JJ (1995) Lessons from the bell curve. J Polit Econ 103:1091–1120
4. Heckman JJ (2001) The importance of noncognitive skills: lessons from the GED testing program. Am Econ Rev 91:14–149
5. Deutscher Akademischer Austausch Dienst—PhDGermany—FAQ for applicants (2013) https://www.daad.de/deutschland/promotion/phd/en/14747-phdgermany-faq-forapplicants/. (Приступљено 12. априла 2012)
6. Amabile TM, Conti E, Coon H et al (1996) Assessing the work environment for creativity. Acad Manage J 39:1154–1184
7. Petron A (2007) Factors affecting creativity in the product design industry http://web.mit.edu/petron/Public/creativedesign.pdf. (Приступљено 17. маја 2012)
8. Narayana BVL (2012) Factors influencing creativity and innovation—creativity. National Academy of Indian Railways. www.rscbrc.indianrailways.gov.in/…/13074468…. (Приступљено 1. септембра 2012)
9. Brox C, Kuhn W (2012) Structured or non-structured doctoral programmes? A bottom-up approach for third-cycle Bologna implementation. In: Seminar proceedings of the 8th European GIS education seminar, 6–9 September 2012, Leuven, Belgium
10. Rehm M (1989) Factors affecting creativity: perspectives from home economics teachers and student teachers. J Vocat Home Econom Educ 7:13–27
Напомене
[1] С друге стране, може се поставити питање како је могуће назначити сваки корак новог истраживачког пројекта или области унутар временског оквира, на пример, од три или пет година.
[2] Да ли ми академски радници постижемо наш циљ уколико стварамо само студенте који имају десетке.
[3] Овде је реч о називима звања, односно степенима образовања англоамеричког високо-школског система (прим. прев.).
