Предговор
Ти мораш да будеш промена коју желиш да видиш у свету.
Махатма Ганди (1869–1948)
У данашње време, научници се суочавају са све већим притиском да објављују радове како би опстали у систему. Продуктивност може значајно утицати на њихово унапређење, избор у звање, финансирање, или чак на обнављање уговора. Публиковање, нарочито у међународно признатим часописима, у фокусу је чак и студената мастер и докторских студија, на шта их упућује клаузула која их обавезује да током студирања објаве нпр. барем један рад у међународно признатом часопису, пре него што им се допусти да стекну ново звање.[1] То може створити огроман притисак, нарочито ако је теза већ написана, a публикација je још на чекању или није објављена. Подразумева се да студенти могу да изађу у сусрет овим захтевима једино уколико им ментори обезбеде одговарајуће смернице и подршку. Дискусија која се води између администрације, научних радника, па чак и студената, обогаћена је многим изразима и акронимима, као што су фактор утицајности, ISI часопис, Web of Science, или рангирање. Међутим, понекад се чини да им у вези са овим питањима недостаје неопходно искуство, а изрази се употребљавају без темељног разумевања тематике. То даље ствара конфузију и може чак довести до погрешних одлука. Сходно томе, кратак приручник који покрива различите теме о објављивању научних публикација могао би бити од користи.
Циљ ове књиге није да буде водич за писање радова за научне часописе. Упркос чињеници да је обухваћено неколико питања у вези са овим, главни садржај књиге ипак се односи на објављивање публикација из области природних наука, технике и медицине (STM – Science, Technology & Medicine).
У првом поглављу укратко се сумирају разлози због којих научници објављују своје радове – oд почетне, идеалистичке мотивације да се сазнања поделе са колегама у циљу развоја науке, до низа других, нових разлога за објављивање који данас улазе у тај спектар.
Друго поглавље бави се техничким и когнитивним вештинама које су важне за писање научних радова. Прављење овакве разлике се чини умесним с обзиром на чињеницу да се једном групом вештина може лако овладати захваљујући кратким курсевима, књигама или предавањима. Међутим, когнитивне вештине, главни услов да се покушај објављивања публикације успешно заврши, могуће је развити, ако је то уопште изводљиво, у дугорочном процесу.
Треће поглавље говори о различитим врстама публикација. Само уколико научник познаје разне могућности објављивања, он или она може донети исправну одлуку о начину публиковања својих научних резултата. Питање постојања различитих врста публикација доводи се у везу са њиховом проценом. Наравно, свако би волео да његов рад буде препознат и признат. Питање је, међутим, како рангирати ове публикације у складу са њиховом научном „вредношћу“ и/или „утицајем“.
У четвртом поглављу говори се о издавачким кућама и финансирању свих послова у вези са објављивањем чланака и књига. На крају крајева, неко мора да плати за сав урађени посао. У овом делу књиге упознаћемо се са различитим моделима пословања.
Пето поглавље бави се сервисима који индексирају радове и садрже податке о њима до нивоа апстракта. Са једне стране, реч је о алатима који су од користи научницима током потраге за информацијама док, са друге стране, играју веома важну улогу приликом вредновања научних радника, чак и читавих институција. Ово поглавље упознаје нас са три глобална играча: сервисима Web of Knowledge, Scopus и Google Scholar.
У шестом поглављу дају се основне информације о статистичком вредновању библиографских података, које се данас користи за оцењивање не само часописа, већ и научника и институција. Дефинисани су и објашњени фактор утицајности (Impact Factor) и Хиршов индекс (Hirsch Index). Сумиране су предности и недостаци приликом формалног израчунавања ових статистичких показатеља, како би било јасно шта такви бројеви могу да кажу, а шта не могу. Други део поглавља односи се на вредновање истраживачког рада, научника и универзитета.
Седмо поглавље указује на неколико аспеката који су важни током припреме рукописа за часопис. У њему се говори о темама попут временског оквира за објављивање рада, његовој структури и начину форматирања.
У осмом поглављу се истичу етички принципи којих би се требало држати приликом публиковања у области STM. Висока очекивања и захтеви које пред научнике поставља администрација стварају снажан притисак, услед чега понекад воде неетичком понашању. У овом поглављу описане су грешке које, услед тога, научници праве, као и последице до којих те грешке могу да доведу.
У последњем, деветом поглављу, изнето је неколико идеја и препорука о објављивању научних радова. Као и код сваког изазова, успех изискује исправне стратегије и постепено напредовање, корак по корак, како би се доспело на врх пирамиде објављивања публикација.
Скудаи, Југоисточна Азија, фебруар 2013.
Андреас Екснер
Захвалност
Желео бих да се захвалим свим својим студентима и колегама на њиховим питањима која су ме подстакла да сакупим податке представљене у овој књизи. Изражавам искрену захвалност издавачкој кући Шпрингер (SpringerVerlag),посебно др Криштофу Бауману (Christoph Baumann), за континуирану подршку приликом стварања и припремања ове књиге. Др Бауман је својим суштински важним питањима и сугестијама учинио да књига на крају изгле да овако. Најзад, захвалио бих се својој породици на разумевању и стрпљењу то ком припреме овог рукописа. Посебно признање дајем Марку за његове исправке.
Напомене
[1] У случају Србије ово не важи за студенте мастер студија, чак ни за све студенте докторских студија. Докторанди из области друштвених наука не морају имати рад објављен у међународном часопису (прим. ур.)
