5. Библиографске и цитатне базе података

Апстракт: У овом поглављу укратко су представљене три главне библиографске и цитатне базе података којима се може приступити путем интернета, а које евидентирају научне публикације и њихову цитираност. Представљени су садржај и главне одлике база Web of Кnowledge, Scopus и Google Scholar. Поглавље се завршава међусобним поређењем њихових предности и недостатака.

Кључне речи: Библиографске базе – Цитатне базе – Web of Кnowledge – Scopus – Google Scholar – Цитатни индекс

5.1 Увод

Данас се библиографске и цитатне базе података употребљавају на различите начине, од простог претраживања литературе, до провере цитираности, као и за вредновање научника, истраживачких група, па чак и читавих универзитета. Најпознатији примери су две комерцијалне базе података, тј. Web of Кnowledge и Scopus, као и бесплатни сервис Google Scholar, видети табелу 5.1. Иако се разликују по садржају, начину обраде података и функционалности, многе организације и установе се, приликом вредновања, ослањају на само једну од наведених база. Сходно томе, требало би стећи бољи увид у податке којима базе располажу и у начине на које свака од њих статистички обрађује те податке, и размислити о томе да ли било којој од ових платформи треба дати предност.

5.2 Web of Кnowledge

Web of Кnowledge℠ (WoK) представља свеобухватну истраживачку онлајн платформу, коју одржава Thomson Reuters ^[1] па je због тога позната и под називом Thomson Reuters Web of Knowledge℠. Идеја о научном цитатном индексу, који је данас доступан преко платформе Web of Knowledge℠, потиче из пионирског чланка Јуџина Гарфилда (Eugene Garfield), „Оn citation indexes for science“ објављеног 1955. у часопису Science [2].

Табела 5.1 Главне библиографске и цитатне базе

База података	Веб-страница	Напомена
Web of knowledge℠	http://apps.webofknowledge.com	Претплата
Scopus	http://www.scopus.com	Претплата
Google Scholar	http://scholar.google.com/	Отворени приступ

Једна од идеја била је да се превазиђу тешкоће које подразумева коришћење конвенционалних предметних индекса како би научници могли да пронађу чланке у вези са идејама и појмовима који их интересују. Библиотекари су ову платформу могли да искористе за потребе библиографског праћења [3, 4]. У овој раној фази, Национални институт за здравље (NIH) и Национална фондација за науку (NSF) одбили су да објаве Гарфилдов индекс, тако да је он свој „Научни цитатни индекс“ почео да промовише преко приватне компаније – Института за научне информације (ISI), коју је основао 1960. ISI је 1992. преузео Thomson Scientific & Healthcare, огранак Корпорације Томсон (The Thomson Corporation), што је довело до промене имена у Thomson ISI [5]. „Научни цитатни индекс“ и друге базе података постале су лако доступне преко интернет платформе под називом Web of Knowledge, која је активирана 2002. Корпорација Томсон је 2008, заједно са Ројтерсом (Reuters), основала нову компанију под називом Томсон Ројтерс (Thomson Reuters), а платформа је тада добила свој садашњи назив Thomson Reuters Web of Knowledge℠. Овде се мора истаћи да иза платформе Web of Knowledge не стоји академска установа. Власник је јавно регистрована компанија чији је циљ, наравно, повећање профита акционара, те је, сходно томе, приступ условљен претплатом.

WoK платформа има прилично софистицирану структуру коју сачињава мноштво различитих цитатних база података, видети сл. 5.1.^[2] Са становишта компаније која одржава ту платформу, чињеница да може да понуди више засебних пакета сходно потребама корисника и њиховом буџету, свакако представља предност.

Почетна страница платформе приказана је на сл. 5.2.

База података Web of Science® омогућава приступ до шест цитатних база података, као и претрагу и анализу цитатних и библиографских података из више од 13.000 часописа и преко 15.000 зборника са конференција [6, 7]. Треба истаћи да, у принципу, приступ целом чланку није могућ, али се путем линка може приступити веб-страници издавача, а приступ зависи од тога да ли је институција на њу претплаћена. Међутим, као додатак подацима попут наслова чланка, имена аутора и њихових афилијација, уз већину цитираних референци стоји апстракт на основу кога у многим случајевима може добро да се процени да ли је реч о чланку који нас занима или не. Поменутих шест цитатних база података описано је у следећем сегменту:

Сл. 5.1 Организациона структура платформе за претрагу Web of Knowledge℠

Сл. 5.2 Почетна страница научне базе података Web of Knowledge℠. ©Thomson Reuters, USA

– Science Citation Index Expanded® (Проширени цитатни индекс за науку (SCI-EXPANDED, или краће SCI-E)) ^[3] : Укључује библиографске податке (нпр. наслов, апстракт, кључне речи, имена аутора, њихове афилијације итд.) и податке о цитираности (број цитата, цитиране референце) чланака из преко 8300 часописа из 150 научних дисциплина [8, 9]. Покривени су подаци од 1900. године до данас.

– Social Science Citation Index® (Цитатни индекс за друштвене науке (SSCI)): Укључује библиографске податке (наслов, апстракт, кључне речи, имена аутора, њихове афилијације и др.) и податке о цитираности (број цитата, цитиране референце) чланака из више од 2700 часописа из преко 50 дисциплина из области друштвених наука, и додатно из 3500 часописа из области природних и техничких наука [8, 10]. Покривени су подаци од 1900. године до данас^[4].

– Arts & Humanities Citation Index (Цитатни индекс за уметности и хуманистичке науке (A&HCI)): Укључује библиографксе податке (нпр. наслов, апстракт, кључне речи, имена аутора, њихове афилијације, итд.) и податке о цитираности (број цитата, цитиране референце) чланака из преко 2300 часописа из области уметности и хуманистичких наука и 6000 часописа из области природних и друштвених наука [8, 11]. Покривени су подаци од 1975. године до данас.

– Conference Proceedings Citation Index℠(Цитатни индекс зборника са конференција (CPCI))^[5] : Овај индекс састоји се од Conference Proceedings Citation Index-Science (Цитатног индекса зборника са конференција – Природне науке (CPCI-S)) и Conference Proceedings Citation Index – Social Science & Humanities (Цитатног индекса зборника са конференција – Друштвене и хуманистички науке (CPCI-S) (CPCI-SSH)). Покрива публикације са конференција, симпозијума, семинара, колоквијума, радионица и конвенција у облику посебних издања часописа (30%) и књига (30%) и укључује библиографске и податке о цитираности (од 1999 године на овамо [12]). Укупна садржина овог индекса износи преко 150.000 часописа и књига из 256 дисциплина, а покривеност подацима сеже до 1990. [8, 13].

– Index Chemicus® (Индекс хемикус): Пружа податке (као што су комплетни графички сажеци, дијаграми важних реакција и библиографски подаци) о више од 2,6 милиона хемијских једињења, од 1993. године до данас [8, 14].

– Current Chemical Reactions® (Савремене хемијске реакције): Обезбеђује податке (као што су дијаграми реакција, критички услови и библиографски подаци) о преко милион хемијских реакција, од 1986. наовамо и додатно архиве Националног института за индустријску својину (National Industrial Property Institute) који заступа INPI (Institutnational de la propriété industrielle) у Француској од 1840. до 1985. [8, 15].

Сл. 5.3 Почетна страница за претрагу сервиса Web of Science®. © Thomson Reuters, USA

Почетна страница за претрагу сервиса Web of Science® приказана је на сл. 5.3.

База података Journal Citations Reports® пружа различите статистичке податке засноване на цитираности. Када је реч о овој бази података, у фокусу је часопис, а не појединачни чланци који су у њему објављени. Обухваћени су разни показатељи ^[6] попут укупне цитираности, фактора утицајности, Eigenfactor™ или Article Influence™ Scorе, помоћу којих се мери утицајност научног часописа. Осим тога, обухваћени су и библиографски подаци о издавачу часописа и скраћени наслов часописа. Ова база података је подељена на две секције:

– Science Citation Index Expanded™ (SCI-EXPANDED): Обухвата преко 8300 часописа из 150 научних дисциплина у периоду од 1900. до данас [8, 9].

– Social Sciences Citation Index® (SSCI): Обухвата преко 4500 часописа из 50 дисциплина друштвених наука и 3500 часописа из области природних наука и техничких дисциплина.[8, 10].

Почетна страница Journal Citations Reports® приказана је на сл. 5.5. Претрагом часописа Composite Structures путем ове странице могу се добити резултати приказани на сл. 5.5.

Уколико се пажљивије погледа, добијена страница пружа следеће податке, као и цитатну анализу^[7] :

Ранг: Рангирање часописа у складу са одабраном опцијом сортирања.
Скраћени наслов часописа.
ISSN: Међународни стандардни број серијске публикације.
Укупна цитираност: Укупан број цитата часописа према годишњем извештају о цитираности часописа JCR (Journal Citations Reports).
Фактор утицајности: Класични двогодишњи фактор утицајности часописа и петогодишњи фактор утицајности часописа.
Индекс непосредности^[8].
Чланци: Укупан број чланака у часопису објављених и извештајима о цитираности часописа (JCR).
Полуживот цитата^[9].
Eigenfactor® и Article Influence®.

Сл. 5.4 Почетна страница Journal Citations Reports®, © Thomson Reuters, USA

Сл. 5.5 Резултат претраге Journal Citations Reports®, ©Thomson Reuters, USA

Овде треба напоменути да скраћени наслов часописа представља линк ка детаљним подацима о часопису и њиховом утицају заснованом на извештајима о цитираности часописа (Journal Citations Reports®).

База података под називом Derwent Innovations Index℠ обухвата више од 21 милион патената (од 1963. до данас) и цитирања патената (од 1973. до данас), из 47 институција за издавање патената. [18, 19]. Ова база података даље је подељена на следеће три секције:

Секција за хемију
Секција за електрику и електронику
Секција за инжењерство

Поменимо овде да се повремено поставља питање: „Да ли је реч о ISI часопису?“. Уколико узмемо у обзир горе наведена објашњења, мора се рећи да такво питање није правилно постављено. Адекватно питање гласило би овако: „Да ли се часопис налази у бази Web of Science?“, или још прецизније, „Да ли се часопис налази на листи Science Citation Index (Expanded)?“.
На крају овог одељка треба напоменути да Томсон Ројтерс уводи и нови индекс у Web of Science®, тзв. Book Citation Index (BCI) (Цитатни индекс књига) [20]. Овај индекс покрива преко 30.000 књига, од 2005. наовамо. Понуђене су сличне опције као у Цитатним индексима за природне науке и друштвене науке (Science and Social Science Citation Indexes). Најављено је да ће се овај индекс годишње увећавати за 10.000 нових књига. Цитатна анализа за књиге и поглавља књига важан је корак који има за циљ бољу валоризацију књига. Немогућност праћења цитираности у овој бази података био је главни разлог због којег су многе установе важну врсту публикације попут књиге игнорисале приликом вредновања институција и/или научника.

5.3. Scopus

Базу података SciVerse Scopus^[10] активирао је 2004. године Елзевир (Elsevier)^[11], један од водећих издавача из области природних наука, технологије и медицине (STM). Ова библиографса и цитатна база података креирана је како би се стало на пут монополу сервиса Web of Knowledge. Елзевир је имао добру стартну позицију за овакав подухват пошто је компанија у свом портфолију већ имала интернет платформу Science Direct за онлајн приступ огромном броју часописа и књига.

Ова база садржи [21-23]:

18.500 стручно рецензираних часописа.
400 специјализованих стручних издања: луксузни часописи са тематски профилисаним чланцима, мноштвом новости и реклама, чија је намера да успоставе везу са одређеном граном индустрије, браншом или одређеном врстом бизниса.
340 монографских серија: серијска публикација са насловом колекције, ISSN бројем, где је свака свеска уједно и књига, најчешће монографска публикација која има и свој ISBN број.
4,9 милиона радова са конференција из зборника и часописа: специјална издања редовних часописа или зборника са научних конференција (само радови у пуном тексту).
24,4 милиона регистрованих патената из пет завода за патенте.
„Чланци у штампи“ из више од 3850 часописа.

Сл. 5.6 Почетна страница научне базе Scopus. ©Elsevier B. V. The Netherlands

Сл. 5.7 Функција извора у научној бази података Scopus. ©Elsevier B. V. The Netherlands

Овом приликом мора се поменути да платформа SciVerse Scopus тренутно не обухвата књиге^[12] [23].

Почетна страница Scopus-а приказана је на сл. 5.6, где се може видети да су предметне области подељене на науке о животу, физичке науке, науке о здрављу и друштвене и хуманистичке науке. Погледајмо информације које се дају о појединачном часопису. Узмимо за пример часопис Composite Structures, помоћу опције Sources у Scopus-у (видети сл. 5.7) омогућена је претрага одређеног часописа.

Резултат претраге приказан на сл. 5.8 указује на то да су часописи вредновани на основу два метричка параметра, тј. SCImago Journal Ranking и Source Normalized Impact per Paper (SNIP). Путем линка View journal analyzer могу се добити додатни подаци: SJR, SNIP, број цитата, број радова, проценат радова који нису цитирани и проценат рецензираних радова у назначеном временском периоду између 1996. и 2012. године.

Сл. 5.8 Резултат претраге за часопис Composite Structures у научној бази података Scopus. ©Elsevier B. V. The Netherlands

5.4. Google Scholar

Платформа Google Scholar покренута је новембра 2004, а њен концепт сличан је класичном интернет претраживачу Google^[13]. То значи да Google Scholar није библиографска и цитатна база података, већ претраживач електронских докумената из много различитих извора, као што су академски издавачи, стручна друштва, репозиторијуми који садрже препринт/репринт верзије научних радова, универзитети и остале академске организације [24]. За разлику од база Scopus и Web of Knowledge, Google Scholar аутоматски, тј. помоћу веб-робота, врши одабир докумената које ће индексирати. Почетна веб-страница (видети сл. 5.9а) је организована слично Google Search-у има само једно поље за претрагу које је добро познато сваком кориснику Гугла. Корисник може да бира између „чланака“ (укључујући или не укључујући патенте у претрагу) и „правних докумената“, тј. претраживања случајева прецедентног права.

Напредно научно претраживање (видети сл. 5.9б), коме се може приступити преко падајућег менија, који се налази са десне стране поља за претрагу, омогућава финију претрагу која се заснива на кључним речима, именима аутора, насловима часописа и временским периодима. Овај сервис је бесплатан, али његов недостатак је у томе што су подаци о његовом обиму^[14] недоступни јавности. Непознато је који временски период је покривен, које су дициплине обухваћене, а корисницима нису доступне ни листе обухваћених часописа. Понуђене су сличне опције као код сервиса Web of Knowledge и Scopus:

Сл. 5.9 а) Почетна страница научне базе података Google Scholar (основно претраживање) и б) напредна претрага за научнике ©Google, USA

Моја цитираност: Ова опција омогућава да пратите цитираност својих публикација, да видите публикације колега и креирате јавни профил који ће се појавити на платформи Google Scholar приликом претраге вашег имена.
Метрика: Представља преглед 100 водећих часописа на основу њиховог петогодишњег h-индекса (h5-index) и h-медијане индекса (h5-median). Могуће је и претраживати публикације преко наслова и добити податке о h5-индексу и h5-медијани, што омогућава поређење са другим часописима. Овај сервис такође набраја све чланке који су допринели да часопис стекне h5-индекс и h5-медијану. На крају, треба споменути да функција Scholar Metrics тренутно покрива чланке објављене у периоду од 2007. до 2011. године. [25]
Обавештења: периодични мејлови који садрже обавештења о новообјављеним радовима или подацима о цитираности на основу унапред дефинисаног скупа критеријума, попут теме или имена аутора.
Подешавања: Омогућава промену подешавања у вези са резултатима претраживања, језицима и линковима библиотека.

Скренимо пажњу овом приликом на Google Scholar профил, видети сл. 5.10. Оваква врста профила омогућава сваком научнику да повећа своју видљивост пошто ће се приликом претраге Google Search и Google Scholar појавити његов профил. Приликом креирања оваквог профила аутор мора да потврди да је реч о његовим публикацијама и тако избегне могућност генерисања погрешних резултата приликом претраге на основу његовог имена. Као додатак, аутор може навести своје афилијације и области професионалног интересовања. На основу потврде ауторства, пребројавају се цитати и израчунавају h-индекс (h-index) и 10-индекс (10-index). Све публикације једног аутора рангирају се према броју цитата, а радовима који су их цитирали може се приступити путем линка. Овде треба истаћи да свака публикација наведена на профилу представља један линк, путем кога може да се приступи подацима, као што су библиографски подаци, апстракти и цитирана литература, укључујући и годину издавања. Мора се истаћи да уколико је извесна публикација пронађена путем платформе Google Scholar, а нема је ни у једном профилу, добијени подаци су много ограниченији, често је наведен само линк ка изворној интернет страници.

Због неприхватљивих, погрешних и апсурдних резултата претраге, непостојећих опција и непостојећих података у вези са одређеним информацијама Google Scholar је често критикован^[15] у академској литератури (видети нпр. [24, 27-29]). Ипак, мора се признати да се овај сервис непрекидно усавршава и побољшава. Штавише, сваки аутор може дати свој допринос квалитету резултата претраживања креирањем профила и потврђивањем ауторства сопствених публикација.

Тиме се несумњиво добија мање погрешних резултата у вези са одређеним научником. Подсетимо се једног тестирања ове платформе за претрагу из 2005. чији су резултати били прилично невероватни, видети [27]. Коришћењем напредне претраге^[16] , за период 1995–2005, добијено је 581.000 резултата, док је за двоструко дужи период 1985–2005. добијено „свега“ 482.000 резултата. Може се закључити да Google Scholar јесте бесплатан, али није лишен грешака.

Табела 5.2. Поређење библиографских и цитатних база

Web of Knowledge	Scopus	Google Scholar
Датум формирања
2002.	11/2004.	11/2004.
Опсег покривености
>46 милиона записа	>46 милиона записа	Непознато
Временски оквир
SCI: 1900–, SSCI: 1900–, A&HCI: 1975–, BCI: 2005–	Са подацима о цитираним референцама: 1996-, без података о цитираној литератури:1823-1996.	Непознато
Научне дисциплине
Све	Све	Све
Најзаступљеније дисциплине
Одлична покривеност медицине, наука о животу, физичких наука	Одлична покривеност наука о здрављу и физичких наука	Нема података
Врсте публикација
Стручни рецензирани часописи, зборници са конференција, патенти, књиге, веб-странице (Scientific WebPlus)	Стручни рецензирани часописи, часописи са отвореним приступом, колекције књига, зборници са конференција, веб-странице (SciVerse Hub)	Часописи, докторске дисертације, зборници са конференција, патенти,професионална удружења, онлајн репозиторијуми, универзитети и остале веб-странице
Анализа часописа
Фактор утицајности, петогодишњи фактор утицајности, индекс непосредности, број чланака, полуживот цитата, Eigenfactor®, Article Influence®	Број цитата, SCImago рангирање часописа (SJR), Утицај рада у оквиру припадајуће научне области (SNIP), број докумената, проценат нецитираних докумената, проценат рецензираних докумената	h5-индекс, h5-медијана
Цитираност чланака – филтрирани резултати
Свеобухватне опције	Свеобухватне опције	Временски оквир
Пребацивање података у софтвер за управљање референцама (reference manager)
EndNote, EndNote Web,BibTex, HTML, plain text, tab-delimited Text (ASCII формат,RefWorks)	Text (ASCII формат,RefWorks, RIS формат,BibTex, CSV (нпр. Excel)	EndNote, BibTex, RefMan, CSV
Учесталост ажурирања
Недељно	На дневној основи	Нови радови неколико пута недељно, ажурирање постојећих записа траје 3-6 месеци или дуже
Линкови ка пуном тексту (приступ условљен претплатом)
да	да	да
Приступ
Претплата	Претплата	Слободан приступ

Делимично инспирисано и адаптирано из [24, 26, 30]

5.5 Поређење база података

Поређење база података Web of Knowledge, Scopus и Google Scholar прилично је захтеван задатак с обзиром на то да оне не пружају информације на истоветан начин. Осим тога, све споменуте базе података стално се проширују и унапређују. Услед тога, свако поређење је везано за тренутак у ком се врши. Због тога, многи научници приликом претраге изаберу одређену публикацију, цитате неког аутора или часопис и једноставно крену да претражују све три платформе упоређујући добијене резултате, види [24, 27, 30-36]. На основу погодака можемо да извучемо неке опште закључке о покривености или „квалитету“ сваке базе података. Поређење три поменуте базе података приказано је на табели 5.2. Којој бази података треба дати предност у односу на друге две тешко је питање, а одговор ће напросто зависити од потреба и очекивања корисника. Web of Science и Scopus нуде сасвим сличне операције и покривеност и одржавају своје сопствене базе података. С друге стране, Google Scholar је бесплатни сервис за претраживање, који покрива практично читав интернет, а до резултата се стиже уз помоћ веб-робота.

Литература

1. Eugene Garfield-Home Page (2012). http://www.garfield.library.upenn.edu/.(Приступљено 22. маја 2012)
2. Garfield E (1955) Citation indexes for science: a new dimension in documentation through association of ideas. Science 122:108–111
3. Garfield E (1964) Science citation index-a new dimension in indexing. Science 144:649–654
4. Cronin B, Atkins HB (2000) The Web of Knowledge: a Festschrift in honor of Eugene Garfield. Information Today, Medford
5. Thomson Reuters – Company History (2012) http://www.thomsonreuters.com. (Приступљено 23. маја 2012)
6. Web of Science – Factsheet (2012) http://wokinfo.com/media/pdf/WoSFS_08_7050.pdf. (Приступљено 21. маја 2012)
7.Web of Science-Reference Card (2012) http://thomsonreuters.com/content/science/pdf/ ssr/training/wok5_wos_qrc_en.pdf. (Приступљено 21. маја 2012)
8.Web of Science (2012) http://thomsonreuters.com/products_services/science/science_products/a-z/web_of_science/#tab2 (Приступљено 21. маја 2012)
9. Science Citation Index Expanded (2012) http://thomsonreuters.com/products_services/science/science_products/a-z/science_citation_index_expanded/#tab1 (Приступљено 21. маја 2012)
10. Social Science Citation Index (2012) http://thomsonreuters.com/products_services/science/science_products/a-z/social_sciences_citation_index/ (Приступљено 21. маја 2012)
11. Arts & Humanities Citation Index (2012) http://thomsonreuters.com/products_services/science/science_products/a-z/arts_humanities_citation_index/#tab2 (Приступљено 21. маја 2012.)
12. Conference Proceedings Citation Index-White Paper (2012) http://wokinfo.com/media/pdf/proceedingswhtpaper.pdf (Приступљено 21. маја 2012)
13. Conference Proceedings Citation Index (2012) http://thomsonreuters.com/products_
services/science/science_products/a-z/conf_proceedings_citation_index/#tab1 (Приступљено 21. маја 2012)
14. Index Chemicus (2012) http://thomsonreuters.com/en/products-services/scholarly-scientific-research/scholarly-search-and-discovery/index-chemicus.html (Приступљено 21. маја 2012)
15. Current Chemical Reactions (2012) http://thomsonreuters.com/en/products-services/scholarly-scientific-research/scholarly-search-and-discovery/current-chemical-reactions.html (Приступљено 21. маја 2012)
16. Science Citation Index (2012) http://thomsonreuters.com/products_services/science
science_products/a-z/science_citation_index/#tab1 (Приступљено 21. маја 2012)
17. Web of Science – Search Page (2012) линк (Приступљено 21. маја 2012)
18. Derwent Innovations Index (2012) http://thomsonreuters.com/en/products-services/scholarly-scientific-research/scholarly-search-and-discovery/derwent-innovations-index.html (Приступљено 21. маја 2012)
19. Web of Knowledge (2012) http://wokinfo.com/media/pdf/SSR1103443WoK5-2_web3.pdf (Приступљено 21. маја 2012)
20. Book Citation Index (2012) http://wokinfo.com/media/pdf/bkci_fs_en.pdf (Приступљено 21. маја 2012)
21. SciVerseScopus – What does it cover?(2012) http://www.info.sciverse.com/scopus/scopusin-detail/facts (Приступљено 23. маја 2012)
22. SciVerse Scopus – Facts & Figures (2012) http://www.info.sciverse.com/UserFiles/2508.SciVerse.Scopus_Facts_Figures%28LR%29.pdf (Приступљено 23. маја 2012)
23. SciVerseScopus-Content Coverage Guide(2012). http://www.info.sciverse.com/UserFiles/sciverse_scopus_content_coverage_0.pdf (Приступљено 23. маја 2012)
24. Li J, Burnham JF, Lemley T, Britton RM (2010) Citation analysis comparison of Web of
ScienceR, ScopusTM, SciFinderR, and Google Scholar. J Electron Resour Med Libr 7:196–217
25. Google Scholar Metrics (2012) http://scholar.google.pt/intl/en/scholar/metrics.html (Приступљено 8. августа 2012)
26. Falagas ME, Pitsouni EI, Malietzis GA, Pappas G (2008) Comparison of PubMed, Scopus,Web of Science, and Google Scholar: strengths and weaknesses. FASEB J 22:338–342
27. Jasco P (2005) As we search—comparison of major features of the Web of Science, Scopus,and Google Scholar citation-based and citation-enhanced databases. CurrSci 89:1537–1547
28. Jasco P (2010) Pragmatic issues in calculating and comparing the quantity and quality of research through rating and ranking of researchers based on peer reviews and bibliometric indicators from Web of Science, Scopus and Google Scholar. Online Inf Rev 34:972–982
29. Jasco P (2008) Testing the calculation of a realistic h-index in Google Scholar, Scopus, and Web of Science for FW Lancaster. Lib Trends 56:784–815
30. Meho LI, Yang K (2007) Impact of data sources on citation counts and rankings of LIS faculty: Web of Science versus Scopus and Google Scholar. J Am Soc Inf Sci Technol 58:2105–2125
31. Bakkalbasi N, Bauer K, Glover J, Wang L (2006) Three options for citation tracking: Google Scholar, Scopus and Web of Science. Biomed Digit Libr 3:7. http://www.bio-diglib.com/content/3/1/7
32.Kulkarni AV, Aziz B, Shams I, Busse JW (2009) Comparisons of citations in Web of Science, Scopus, and Google Scholar for articles published in general medical journals. J Am Med Assoc 302:1092–1096
33. Levie-Clark M, Gil E (2009) A comparative analysis of social sciences citation tools. Online Inf Rev 33:986–996
34. Vieira ES, Gomes JANF (2009) A comparison of Scopus and Web of Science for a typical university. Scientometrics 81:587–600
35. Bar-Ilan J (2010) Citations to the “Introduction to informetrics” i ndexe d by WoS, Scopus and Google Scholar. Scientometrics 82:495–506
36. Šember M, Utrobičić A, Petrak J (2010) Croatian Medical Journal citation score in Web of Science, Scopus, and Google Scholar. Croat Med J 51:99–103

Напомене

[1] Главно седиште налази се на следећој адреси: Thomson Reuters, 3 Times Square, New York, NY 10036, USA.
[2] Постоји још неколико извора као што су Scientific Web Plus (веб-претраживач) или Science Watch® (седмично праћење ударних или тек објављених радова) о којима неће бити речи у оквиру ове публикације.
[3] Томсон Ројтерс (Thomson Reuters) такође нуди нешто мању базу података која се зове Science Citation Index (SCI).
[4] Веб-страница [17] указује на то да вредновани часописи потичу још из 1900. Највероватније су у питању часописи који су у вези са уметностима и хуманистичким наукама.
[5] Претходно познат под називом ISI Proceedings℠.
[6] Види шесто поглавље за детаљнија објашњења.
[7] Види шесто поглавље за даље податке и дефиниције.
[8] Просечан број цитата које су радови из неког часописа сакупили током године у којој су објављени (прим. Н.Б.).
[9] Медијана старости чланака који су цитирани током одређене године (прим. Н.Б.).
[10] У време када је активирана база је названа само Scopus.
[11] Седиште се налази на следећој адреси: Elsevier B. V. (CorporateOffice) Radarweg 29, Am sterdam 1043 NX, The Netherlands.
[12] До краја 2012. године Scopus је индексирао 360 монографских серија, да би се 2013. започело са систематским индексирањем монографија и зборника радова (прим. М.Ш.).
[13] Google Inc. је јавна регистрована компанија, а седиште јој се налази на следећој адреси: Google Inc., 1600 Amphitheatre Parkway, Mountain View, CA 94043, USA.
[14] Без обзира на све, Google готово у потпуности покрива оно што је доступно на интернету.
[15] Многи од поменутих проблема су у међувремену разрешени.
[16] У овом случају био је назначен само временски период и ниједна друга опција претраживања није била дефинисана.