9. Стратегије објављивања


Аpстракт: У овом поглављу се укратко расправља о различитим аспектима и стратегијама које би требало узети у обзир приликом објављивања научних публикација. Обухваћени су на једном месту различити делотворни фактори који се тичу процеса објављивања. Уобичајени приступ карактеристичан за одоздо-нагоре стратегију, тј. од лакших корака до све изазовнијих видова објављивања, приказан је у виду пирамиде публикација. Најзад, разрађена су нека разматрања у вези са процесом селекције часописа.

Кључне речи: Стратегија објављивања публикација – Одоздо-нагоре приступ – Планирање објављивања публикација – Процес селекције часописа


9.1 Увод

Научници на почетку каријере и студенти постдипломских студија понекад су врло мотивисани и довољно самоуверени да сматрају да њихови први радови могу бити објављени у часописима највишег ранга као што су Nature или Science. Без намере да се обесхрабре такви покушаји, овде треба подсетити да радови у веома утицајним часописима захтевају, са једне стране, резултате који ће имати велики научни утицај, а са друге стране извесно искуство у припремању доброг и убедљивог рукописа. На дуже стазе, фактори као што су умрежавање (припадника научне заједнице), тимски рад, мултидисциплинарност истраживања и интернационализација, могу благотворно утицати на успешно објављивање публикација. О овим факторима би примарно требало да размишљају истраживачи или универзитетска администрација, док би студенти постдипломских студија требало да мисле о следећим питањима:

  • да изаберу активну истраживачку групу/ментора (публикације, истраживачки пројекти, сарадња са индустријом, међународна репутација и сарадња);
  • да прегледају публикације које је објавио истраживачки тим/ментор (користећи научне базе података);
  • да провере средства/опрему (експериментална и/или компјутерска, просторије за студенте);
  • да покушају да побољшају своје вештине (научне и лингвистичке, никада да не престану са учењем);
  • да покушају да прошире хоризонте (боравак у иностранству, стажирања, звања са различитих универзитета);
  • да читају што је могуће више (научне књиге и часописе).

Писање добрих и успешних рукописа захтева, поред доброг садржаја, добрим делом и практично искуство у припремању рукописа. Ово искуство се може изграђивати, као што може и у другим дисциплинама, по принципу од дна ка врху. То значи почети са једноставнијим задацима или публикацијама и стицати искуство до момента када ће писање захтевнијих публикација постати лакши задатак, видети сл. 9.1. У том смислу, студенти постдипломских студија треба да почну да посећују најпре националне, а затим и међународне конференције, како би унапредили вештину презентовања својих радова пред научним аудиторијумом и како би додатно припремили рукопис своје презентације. Када почну да се усмеравају ка објављивању у научним часописима, требало би да размисле најпре о објављивању у националном часопису, чак и када језик часописа није енглески. Важно је стећи неко искуство у писању и добијању повратне информације о припремљеном раду. Финални корак за студенте постдипломских студија у процесу овладавања техникама писања јесте припрема за објављивање рада у међународном часопису. Опште правило гласи да треба имати на уму да се очекивани захтеви повећавају са статусом часописа. Поред тога, студенти који зависе од објављивања међународних публикација требало би све време да имају у виду временски оквир за објављивање публикације, види одељак 7.2.

slika91

Сл. 9.1 Приступ „одоздо-нагоре“ у објављивању публикација, приказан у пирамиди публикација

9.2  Процес избора часописа

Како би одабрао адекватан научни часопис у коме ће објавити свој рад, аутор би требало да узме у обзир следеће факторе [1], које може да провери и процени на почетној веб-страници часописа (home page) или у базама научних часописа:

  • Циљеви и обим;
  • Учесталост објављивања часописа;
  • Фактор утицајности;
  • Публика;
  • Отворени приступ или претплата;
  • Престиж;
  • Трошак;
  • Врста публикације.

Штавише, требало би да се размотри да ли рад представља релативно мали напредак у односу на постојеће стање или износи нову теорију/закључке. У првом случају, требало би размислити о објављивању у часописима мањег или средњег утицаја, док би се код концептуално нових закључака пре требало оријентисати ка часописима са високом утицајношћу. Часописи који су објављивали радове о сличним темама генерално су добар избор, уколико се горе поменути фактор узме у обзир. Овде треба споменути да неки издавачи нуде апликације за избор часописа (нпр. [2]), где се на основу апстракта, описа или узорка текста, предлаже најприкладнији часопис из целокупног портфолија издавачке куће.


Литература

1. McGowan D (2012) How to write for and get published in scientific journals. http://www.slideshare.net/ytaki/how-to-write-for-and-get-published-in-scientific-journalsedanz19052011.(Приступљено 13. септембра 2012)

2. Springer Journal Author Academy – Springer Journal Selector (2012). http://www.springer.com/authors/journal+authors/journal+authors+academy?SGWID=0-1726414-12-837833-0.(Приступљено 23. септембра 2012)