4. Издавачке куће, трошкови публиковања и часописи у отвореном приступу

Апстракт: У овом поглављу укратко се разматраjу питања трошкова обjављивања научних часописа у штампаноj и/или електронскоj форми. Представљени су различити модели пословања. Насупрот класичним моделима заснованим на претплати, поjављуjе се све већи броj модела где се плаћање преноси на аутора, а коjи се наjчешће обjедињуjу под називом „отворени приступ“. Укратко jе обjашњен концепт обjављивања у режиму отвореног приступа и представљене су његове особености.

Kључне речи: Издавачке куће – Трошкови публиковања – Отворени приступ – Модели пословања – Систем претплате – Систем ауторског плаћања – Репозиториjуми

4.1 Увод

Обjављивањем академских часописа увек су доминирале комерциjалне издавачке куће. Осим што се промовишу као сервис академске заjеднице, циљ сваке комерциjалне компаниjе jесте да оствари профит или да испуни очекивања акционара. Напоменимо овом приликом да jе концепт остваривања профита уобичаjен за било коjи посао и не би требало да буде a priori осуђен у контексту академског обjављивања публикациjа. Свака врста посла заслужуjе своj вид компензациjе. Па ипак, jедан изразито комерциjални издавач (Elsevier) предмет jе снажне критике због, како научници тврде, „енормно високе цене претплате на поjединачне часописе“ или пакете, коjи садрже и часописе који претплатнику нису потребни. Ова критика [1] jе кулминирала кроз различите онлаjн позиве или петициjе за боjкот Елзевирових часописа (видети рецимо: http://www.thecostofknowledge.com/). Постоjи такође тренд да у свакоj области издавачки посао контролише неколицина глобалних играча; има и оних коjи тврде да jе реч о некоj врсти монопола ових интернационалних издавачких кућа [1-3]. Може се наћи податак, да од преко 2000 издавача, само три наjвеће комерциjалне издавачке куће дистрибуирају 42 одсто обjављених чланака [5].

 

Табела 4.1 Наjвећи издавачи научних часописа и њихове онлаjн платформе за приступање њиховим публикациjама

Компанија Веб страница Број онлајн публикација
Springer http://link.springer.com >2700
Elsevier http://www.sciencedirect.com >2500
Wiley-Blackwell http://onlinelibrary.wiley.com >2100
Taylor & Francis http://tandfonline.com >1600
Sage http://online.sagepub.com >600

Овде се мора указати на то да постоjе, наравно, и часописи коjи се обjављуjу на непрофитноj основи, на пример, од стране академских установа. Ови напори мораjу се изузетно уважавати и заслужуjу адекватно признање. Међутим, чак и обjављивање оваквих непрофитних часописа захтева финансиjске ресурсе, коjи мораjу бити издвоjени из универзитетских буџета.
Када jе реч о издаваштву, академске дисциплине се обично групишу у „природне науке, технологиjу и медицину“ (STM) и „хуманистичке и друштвене науке“ [2] (HSS). У табели 4.1 приказано jе неколико водећих издавачких кућа из STM области и њихових онлаjн платформи путем коjих претплатници могу приступити електронским верзиjама часописа. Лако се може закључити да стручно одржавање више стотина, или чак више хиљада часописа, изискуjе софистицирану инфраструктуру, стручне кадрове и финансиjске ресурсе. Огроман броj часописа доступних у електронском облику на интернету jасно одсликава чињеницу да су е-часописи наjмодерниjи начин дистрибуирања академских рукописа.[3]
Примера ради, на слици 4.1 приказана jе почетна страна онлаjн платформе SpringerLink.

sl-4-1ver2

 

Сл. 4.1 Почетна страна онлаjн платформе SpringerLink, © Springer, Germany

4.2 Tрошкови обjављивања часописа

Ниjедан часопис се не може обjавити без материјалних ресурса. Професионално пословање изискуjе финансиjско улагање како би се развио и одржао одређени стандард у издаваштву. На краjу краjева, неко мора покрити ове трошкове. Пре него што се осврнемо на различите моделе пословања, било би добро бацити поглед на трошкове у вези са професионалним издавањем часописа. У зависности од формата часописа, тj. да ли је реч о штампаном часопису или електронском часопису, или се објављује паралелно у оба формата, трошкови издавања се састоjе од неколико ставки и генерално можемо разликовати фиксне трошкове (коjи се не мењаjу од jедног до другог издања) и вариjабилне трошкове (коjи су у директноj вези са обимом производње), видети [6-8]:

Фиксни трошкови

  • Селекциjа и рецензиjа чланака, укључуjући и одбиjене рукописе;
  • Онлајн систем за уређивање часописа [4] (лиценца), укључуjући и одржавање и ажурирање система;
  • Припрема страница и илустрациjа;
  • Лектура текста, преправљање рада, исправка ситниjих jезичких грешака, и коректура, коjу врше стручни лектори;
  • XML уредници који треба да омогуће да се текст лако чита са различитих платформи и уређаjа (лаптопова, таблета, паметних телефона);
  • Припрема насловних страна часописа, уводника и информативних садржаjа;
  • Службеник задужен за комуникацију са компанијама/сервисима који прате цитираност, попут Google Scholar-a;
  • Општи трошкови: канцелариjски трошкови, плате техничког особља, куповина или изнаjмљивање апарата за фотокопирање, факс-машина и компjутера. Tелефонски, интернет и поштански трошкови. Амортизација;
  • Годишњи хонорари за главне уреднике.

Променљиви трошкови

  • Трошкови за папир [само за штампана издања часописа];
  • Штампање и повезивање [само за штампана издања часописа];
  • Дистрибуциjа (укључуjући поштарину, паковање и отпремање пошиљки) [само за штампана издања часописа];
  • Трошкови одржавања одговараjућег електронског система који омогућава да часопис буде доступан на мрежи [само за електронске часописе];
  • Маркетинг (тражење потенциjалних претплатника);
  • Трошкови продаjе (уговарање цена, наплата претплате);
  • Претплата или лиценцирање (обнављање претплата за кориснике);
  • Управљање дигиталним правима (DRM) за потврду идентитета корисника;
  • Систем наплате за ауторе.

На основу овог списка може се видети да издавање часописа подразумева значаjне трошкове, коjи се на неки начин мораjу покрити. Поред покривања свих поменутих трошкова, циљ комерциjалних издавачких кућа jесте и остваривање профита.

4.3 Покривање трошкова обjављивања часописа: модели пословања

Када jе реч о покривању трошкова, традиционални модел пословања (видети сл. 4.2) jе тзв. систем претплатник плаћа [5], где су целокупни трошкови покривени путем институционалних претплата, на пример преко универзитетских библиотека. Оваj модел укључуjе пренос ауторских права са аутора на издавачку кућу.

У овом моделу пословања аутор не сноси директне [6] трошкове, [7] а читава институциjа има корист од слободног приступа претплаћеним часописима, што се у данашње време остваруjе, рецимо, путем дефинисаних IP адреса. Уколико корисник ниjе на свом радном месту, као што је универзитетски кампус, он ипак може у многим случаjевима да оствари приступ претплаћеним часописима успостављањем VPN конекциjе са своjом институциjом коjа jе претплаћена.

Супротни модел пословања jе тзв. систем наплате од аутора (аутор плаћа), где jе комплетан трошак објављивања покривен средствима која аутори уплаћују приликом слања чланка у часопис и/или ценом обраде чланка. Ове трошкове мора покрити [8] аутор и његова/њена институциjа, за послати односно прихваћени чланак, а не за цео часопис, што jе случаj код система претплатник плаћа.

slika-4-2novo

Сл. 4.2 Различити пословни модели објављивања часописа

У случаjу система аутор плаћа значаjна разлика jе што jе пуни приступ часописима омогућен свима, без било какве претплате или ограничења. Треба напоменути да се овакав бесплатан приступ за све читаоце односи на електронске верзиjе академских часописа и да се развио са све већом популарношћу и употребом интернета. Штавише, оваj бесплатни приступ за читаоце обично се повезуjе са концептом отвореног приступа (OА) коjи jе базиран на Creative Commons лиценцама, где аутор задржава ауторска права. Одличан увод у концепт отвореног приступа дат jе у онлаjн чланку [9] и уџбенику [10] Питера Субера (Peter Suber) [9] ; наредни пасуси се базираjу на овим референцама. Идеjа отвореног приступа огледа се у томе да се сви читаоци ослободе плаћања [10] , а да се и за читаоце, и за ауторе укину препреке које се односе на коришћење. Идеjа да се читалац ослободи трошкова позната је као израз gratis ОА (бесплатни отворени приступ), док се уклањање ограничења у погледу коришћења (нпр. нека питања у вези са ауторским правима) назива libre ОА (слободни отворени приступ). Tипичан пример делимичног ослобађања од проблема ауторских права [11] огледа се у томе што jе аутору допуштено да на личноj веб-страници учини доступном коначну, тj. обjављену верзиjу чланка, што у систему претплатник плаћа ниjе допуштено. Додатни аргументи у прилог моделу отвореног приступа односе се на актуелну дискусиjу о моделима пословања и трошковима публиковања. Главни аргумент гласи да резултати истраживања коjа се финансираjу из jавног буџета мораjу бити бесплатно доступни jавности. У противном, порески обвезници плаћаjу два пута – први пут за спровођење истраживања, а онда и за приступ резултатима обjављеним у научним часописима. Ово jе сасвим разуман аргумент и многи фондови и организациjе коjе финансираjу научна истаживања захтеваjу да резултати буду бесплатно доступни у режиму отвореног приступа [12] . Актуелни планови Eвропске комисиjе подржаваjу оваj тренд: Публикациjе из истраживачких проjеката коjе финансира ЕУ или држава чланица, треба од 2014. да буду у отвореном приступу, а циљ jе да у 2016. години 60 одсто обjављених резултата буде у отвореном приступу [11].

Концепт отвореног приступа jе у извесним ситуациjама био изложен критици због погрешне претпоставке да наплаћивање трошкова публиковања замењуjе класичан процес стручног рецензирања. Сасвим jе погрешно повезивати наплаћивање са прихватањем рада за обjављивање, пошто концепт отвореног приступа ништа не мења у вези са процесом рецензирања. Као и у случаjевима традиционалног обjављивања, часопис може бити стручно рецензиран, као што jе то уобичаjен случаj са научним часописима, или jедноставно да не буде рецензиран. Важно jе да часопис, било да је реч о отвореном приступу или не, jасно укаже да ли jе примењена политика стручног рецензирања [13], при чему овде морамо споменути да сви озбиљни научни часописи у отвореном приступу захтеваjу процес стручног рецензирања.

Следећа подела на типове у контексту отвореног приступа заснива се на моделу омогућавања слободног приступа научним чланцима. Уколико су рукописи доступни посредством часописа у отвореном приступу, реч jе о „златном отвореном приступу“ (gold OА). Приступ путем репозиториjума у отвореном приступу назива се „зелени отворени приступ“ (green OА). Треба напоменути да између ова два модела постоjи значаjна разлика, и то захваљуjући чињеници да се часописи у отвореном приступу понашаjу у складу са принципима стручног рецензирања, док са репозиториjумима то напросто ниjе случаj. Ови репозиториjуми су онлаjн платформе коjе чуваjу публиковане чланке и могу се посматрати као додатна могућност да се рад обjави или да се учини доступним ширем кругу потенцијалних читалаца. У зависности од уговора о ауторским правима, овакви репозиториjуми могу чувати или preprint (верзиjе рукописа пре процеса стручног рецензирања) или postprint (верзиjа рукописа после процеса стручног рецензирања) верзије радова. У случаjу postprint верзије, то може бити верзиjа која је прошла коначну лектуру (финална верзиjа коjа се у идентичном облику обjављуjе у часопису, обjављени чланак у часопису) или ауторова верзија рукописа прихваћена за објављивање. У зависности од уговора о ауторским правима, неки издавачи могу допустити да се постави само нелекторисана или лекторисана верзија рада. Такође jе уобичаjено да се postprint верзије постављаjу у репозиториjуме тек после одређеног периода (тзв. ембарго – на пример, 12, 24 или 36 месеци).

На краjу би требало споменути да постоjе и тзв. хибридни модели пословања, где се део трошкова покрива претплатом (од стране институциjа), а део плаћањем трошкова издавања (од стране аутора). Штавише, већина часописа у отвореном приступу допушта могућност да се аутори ослободе трошкова издавања у случаjу финансиjских тешкоћа. Било како било, сасвим jе очигледно да се ове олакшице могу доделити само ограниченом броjу аутора да би се избегла злоупотреба овог модела пословања. Како би се изашло на краj са овим проблемом, нарочито у случаjевима када средства коjа су аутору на располагању за истраживање не покриваjу издавачке трошкове, све jе чешће случаj да универзитети обезбеђуjу потребна средства. Постоjе такође часописи у отвореном приступу коjи од аутора уопште не наплаћуjу трошкове, већ их покриваjу из институционалних субвенциjа и/или волонтерским радом, а оваj концепт се понекад зове платинасти отворени приступ (platinum OA). [12]. Наjновиjи тренд jе да часописи базирани на принципу класичне претплате ауторима нуде да додатним плаћањем своjе чланке учине бесплатно доступним сваком, при чему аутор задржава ауторска права. Неки издавачи овакву опциjу називаjу Open Choice или Online Open.

Литература

1. Academic journals are too expensive for Harvard, Elsevier is mega greedy, and why this stinks for future librarians (2012). http://infospace.ischool.syr.edu/2012/05/29/academic-journals-are-too-expensive-for-harvard-elsevier-is-mega-greedy-and-why-this-stinks-for-future-librarians/. (Приступљено 13. маја 2013)
2. The future of academic publishing (2013). http://www.mcgilldaily.com/2013/01/the-future-of-academic-publishing/. (Приступљено 13. маја 2013)
3. Inquiry into scientific publications (2013). http://www.raeng.org.uk/news/publications/list/responses/scientific_publications.pdf. (Приступљено 13. маја 2013)
4. Elsevier – A message to the research community: journal prices, discounts and access. https://www.elsevier.com/about/company-information/policies/message-on-prices-and-access. (Приступљено 17. јула 2012)
5. McGuigan GS,Russell RD (2008) The business of academic publishing: a strategic analysis of the academic journal publishing industry and its impact on the future of scholarly publishing. Electron J Acad Spec Librariansh 9. http://southernlibrarianship.icaap.org/content/v09n03/mcguigan_g01.html. (Приступљено 12. априла 2012)
6. Reich M, Benos DJ, Reich M (2000) Publishing in the journals of the APS: Why are authors charged fees? J Neurophysiol 83:2471–2472
7. Costs and business models in scientific research publishing—A report commissioned by the Wellcome Trust (2004) http://www.wellcome.ac.uk/About-us/Publications/Reports/Biomedical-science/WTD003185.htm. (Приступљено 22. јуна 2012)
8. Frontires in Neuroscience—What do the fees cover? (2012)   http://www.frontiersin.org/neuroscience/fees. (Приступљено 22. јуна 2012)
9. Suber P (2012) Open access overview—focusing on open access to peer-reviewed research articles and their preprints. http://bit.ly/oa-overview. (Приступљено 10. јула 2012)
10. Suber P (2012) Open access. MIT Press, Cambridge
11. Open Access—EU will Forschungsergebnisse frei zugänglich machen. http://www.spiegel.de/wissenschaft/mensch/open-access-eu-will-forschungsergebnisse-fuer-jeden-zugaenglich-machen-a-844973.html. (Приступљено 17. јула 2012)
12. Crawford W (2011) Open access: What you need to know now. American Library Association, Chicago

Напомене

[1] Elsevier jе одговорио отвореним писмом на ову критику и тврдио је да је реч о „искри вљеном и погрешном приказивању овог питања“.
[2] Типичне дисциплине из области хуманистичких наука су, на пример, језици, књижевност, религија и уметност. Типичне дисциплине из области друштвених наука су, на пример, економија, образовање, права и политичке науке.
[3] Сличан тренд важи за књиге, где је е-књига најприступачнија за дистрибуцију и обезбеђује да се садржај прочита. Штампане примерке књига једино захтевају аутори (психолошки ефекат: аутор воли да има сопствени одштампани примерак књиге изнад свог радног стола или на својој полици за књиге) и користе се у рекламне сврхе, на пример, на сајмовима књига или конференцијама.
[4] Електронско уређивање часописа (прим. прев.).
[5] Понекад називан toll приступ литератури, односно „приступ литератури који се наплаћује“.
[6] Неки издавачи, нарочито IEEE, захтевају нестандардне и друге трошкове, који могу бити прилично високи.
[7] Међутим, у случају јавних установа, аутор доприноси на индиректан начин плаћањем пореза.
[8] У случају „спонзорисаног отвореног приступа“ асоцијација покрива трошкове отвореног приступа. Пример је Golden Bulletin, часопис о науци о злату, технологији и применама, где трошкове спонзорише World Gold Council (Светски савет за злато).
[9] Директор Харвардовог Пројекта отвореног приступа.
[10] Овде треба напоменути да пребацивање трошкова на појединачног аутора може створити нове баријере уколико аутор и/или институција не могу да покрију захтеване трошкове.
[11] Пристанак на отворени приступ (ОА) обично подразумева неограничен број читања, преузимања, копирања, дељења, похрањивања, штампања, претраживања, успостављање HTML линкова и претраживање пуног текста чланака од стране робота.
[12] Типични изузеци су теме у вези са одбраном, патентним пријавама и публикације од којих аутори добијају тантијеме, као што су књиге.
[13] Овде се може споменути међународни, рецензирани, онлајн часопис у отвореном приступу PLoS ONE. Овај часопис објављује PLoS (Public Library of Science), непрофитна организација, која примењује ригорозни процес стручног рецензирања, што је јасно наглашено на њиховој почетној веб-страници. Осим тога, PLoS ONE обезбеђује алате који дозвољавају коментарисање и рангирање од стране читалаца, чиме се заправо омогућавају оцењивање и полемика у вези са објављеним радом (PLoS ONE концепт).