3. Врсте научних публикација
Апстракт: Ово поглавље даје кратак преглед различитих врста часописа и књига. Дефинисане су публикације из обе групе, а представљена је и једна од могућих процена њихове вредности у облику пирамиде публикација. Публикације које се не могу сврстати ни у једну од поменутих група подвешћемо под израз сива литература. На крају поглавља уводе се појмови који се тичу различитих начина идентификације публикација, као што су Међународни стандардни број књиге, Међународни стандардни број серијске публикације, Контролни број Конгресне библиотеке и Дигитални идентификатор објекта.
Кључне речи: Класификација публикација – Часопис – Књига – Сива литература – Пирамида публикација – Међународни стандардни број књиге – Међународни стандардни број серијске публикације – Дигитални идентификатор објекта
3.1 Преглед
Када је реч о публикацијама које излазе периодично, разликујемо научне часописе (који се понекад прецизније називају архивским часописима) и магазине (тзв. популарне публикације).[1] Архивски часописи су медији комуникације између колега (стручњака), без реклама, у њима се објављују научни прилози намењени јасно дефинисаној публици, и веома су скупи. Садржај популарних часописа углавном се састоји од некомерцијалних садржаја, али се поред тога објављују и многе информације које нису занимљиве за архивске часописе. Типични примери популарних часописа су Scientific American, IEEE Signal-Processing Magazine или Science Daily: Health & Medicine News. Постоје неке академске периодичне публикације које се не могу строго подвести ни под једну од две наведене дефиниције, већ су негде између (нпр. Science и Nature).
Различити типови докумената у научним часописима приказани су у табела 3.1. У упутству за ауторе у научном часопису обично је наведено коју врсту радова часопис објављује. Али, ово није увек јасно дефинисано, а, ради објашњења, у табели 3.1 понуђене су могуће дефиниције и додатни коментари. Свакако, за објављивање у часописима, најчешће се подноси оригиналан научни рад. Међутим, у научним часописима објављују се и друге форме представљања научних резултата и релевантних информација. Сличан приказ за различите врсте књига дат је у табели 3.2. Најчешћи облици су класични уџбеници и монографије једног или више аутора. Већина издавача улаже прилично много времена и ресурса (лектура и коректура текста, уједначавање текста, слика, табела и једначина) у своје главне производе – референсне радове – као што су енциклопедије и приручници.
Овим врстама публикација, тј. часописима и књигама, приказаним у табелама 3.1 и 3.2, заједничко је то што их често[2] објављују комерцијалне издавачке куће које их професионално припремају и рекламирају. Многе друге врсте публикација које нису део комерцијалног издаваштва подводе се под израз „сива литература“ (алтернативни изрази су „литература из сиве зоне“ или „грејлит“). Овај израз јасно је дефинисан 1997. током Треће међународне конференције о сивој литератури у Луксембургу (у литератури, позната под називом „Луксембуршка конвенција“) као „… нешто што се производи на свим нивоима владе, академских институција и привреде, у штампаној или електронској форми, а није издато од стране комерцијалних издавача“. Ова дефиниција је проширена постскриптумом током Шесте међународне конференције о сивој литератури у Њујорку који гласи „… нешто што се производи на свим нивоима владе, академских институција и привреде, у штампаној или електронској форми, а није издато од стране комерцијалних издавача него од стране институција чија примарна делатност није издаваштво“, види [9, 10]. Још једна општа карактеристика сиве литературе јесте чињеница да се она углавном не индексира у главним базама података, због чега је није лако пронаћи. Типични представници сиве литературе су:
- Извештаји (прелиминарне верзије, прелиминарни извештаји о реализацији пројекта и детаљни извештаји, технички извештаји, статистички извештаји, најновији компанијски извештаји, посреднички извештаји)
- Приручници (упутства за поправку, каталози, кодекси или практикуми)
- Тезе и дисертације (у библиотекама или онлајн на институционалним платформама)
- Прелиминарне верзије научних радова који још нису прошли рецензију и нису објављени у научним часописима (preprint) – нпр. на arXiv порталу, http://arxiv.org/, серверу за архивирање електронских preprint верзија научних радова из области физике, математике, информатике итд.)
- Апстракти и зборници са конференција (уколико их није објавио комерцијални издавач)
- Информатори и билтени.
- Лифлети
- Техничке спецификације, стандарди и патенти
- Техничка и комерцијална документација
- Веб-објекти
- итд.
Горе наведеном може се додати да је сиву литературу тешко пронаћи (невидљива је или скривена на интернету), тешко набавити (није део уобичајених дистрибутивних ланаца), врло често није стручно рецензирана, привременог је карактера или повремена и изван библиографских база (није опремљена ISBN или ISSN бројевима) [11]. Међутим, развој интернета омогућава ублажавање неких од ових недостатака захваљујући модерним претраживачима попут Гугла или база података и веб-сајтова институција или организација.
Табела 3.1 Различити типови радова у научним часописима. Адаптирано из [3-7]
| Врста | Коментар | Стручнa рецензија |
|---|---|---|
| Оригинални научни рад | Најчешћи тип радова који се појављује у научном часопису. Оригинални текст рада у целини који није раније објављен, осим у прелиминарној форми. Оригинални радови описују веома значајан напредак у одређеној области истраживања. Сви радови процењују се на основу оригиналности, иновативности, квалитета научног садржаја и доприноса постојећем знању. Садрже следеће одељке: увод, методе, резултате и дискусију. Алтернативни називи су „оригинални рад“, „оригинални чланак“ или „оригинални научни чланак“. | да |
| Прегледни чланак | Прегледни чланци пружају исцрпни преглед истраживања одређене теме (не само из ауторовог истраживачког искуства), са илустративним примерима, прегледом досадашњих сазнања и смерницама за даља истраживања. Уз проницљиву организацију материјала и кроз дистинктивна поређења требало би да унапреде знање читаоца. Често их пишу истакнути стручњаци и водећи научници из одређене дисциплине, а на позив уредника часописа. Прегледни чланци углавном су веома читани (нпр. од стране истраживача који трагају за опсежним уводом у одређену област) и изузетно цитирани. У прегледним чланцима најчешће се цитира око 100 научних чланака. Алтернативни термини су „критички преглед“ и „критички преглед литературе“. Прегледни чланци спадају у секундарну литературу. Упоредити са табелом 7.1. | да |
| Претходно саопштење | Садржи главни научни резултат или налаз, за који уредници верују да ће бити занимљив многим истраживачима, и да ће вероватно подстаћи даље истраживање у тој области. Објављује се брзо по пријему у часопис, па је овај формат посебно користан када је важно да резултати брзо буду објављени. За овај формат предвиђена су строга ограничења по питању дужине текста, тако да неки детаљи не могу да буду објављени, све док аутори не напишу комплетан научни чланак. Алтернативни термин који се користи у неким часописима је: писмо. | да |
| Кратко саопштење | Хитно саопштавање важних прелиминарних резултата, врло оригиналних и значајних, који ће врло вероватно значајно утицати на научну заједницу. Треба само да демонстрира „доказ принципа“. По структури и стилу писања подсећа на оригиналне научне радове, с тим да може бити штампано ситнијим словима. | да |
| Стручни прилог | Описује унапређења вредна пажње, нове значајне примене, или практична решења проблема применом нове технике рада, при чему у раду мора детаљно да буде приказана та нова техника. По структури и стилу писања подсећа на истраживачке радове, с тим да можеу бити штампано ситнијим словима.. | да |
| Писмо уреднику | Средство за дискусију и/или размену мишљења које се односи на (а) материјал који је објављен у часопису или у другим публикацијама, или (б) општа питања о којима се води полемика у научној заједници. Аутору о чијем раду се дискутује у првом случају (а) пружа се могућност да заједно са оригиналним писмом уреднику пошаље за објављивање и свој одговор. Алтернативни термин: писмо. | не |
| Приказ књиге | Критички приказ новообјављене књиге који се бави њеним садржајем, новинама и оним одликама које је препоручују читаоцима. | не |
| Осврт | Изражава ауторово виђење одређене теме. | не |
| Реч уредника | Обично се поистовећује са уводником, уводом, уводним чланком, предговором или уводном речју, а најчешће се наводи на почетку садржаја. У случају посебних издања часописа „гостујући уредник“ износи мотив, тематско усмерење и садржај посебне или тематске свеске. Овај прилог пише или уредник часописа или гостујући уредник специјалне свеске. | не |
| Календар догађаја | Најава предстојећих догађаја као што су конференција, семинар или радионица, а у вези су са темом часописа. Пише га уредник часописа. | не |
| Новости из области индустрије | Истичу индустријске иновације у области технике. Дужине једне до две странице. Пише их уредник часописа или представник компаније. | не |
| Извештај са конференције | Сумира циљ и теме, најважније детаље, попут пленарног предавача итд. Пише га уредник часописа или организатор конференције. | не |
| Erratum | Кратка напомена у којој се наводе грешке, исправке или информација о повлачењу претходно публикованог чланка у истом часопису, који се, том приликом, цитира. | не |
Табела 3.2 Различите форме објављивања књига и прилога у књигама. Адаптирано из [8]
| Врста | Коментар |
|---|---|
| Уџбеник | Књига за курс, формални приручник са инструкцијама из одређеног предмета, пре свега намењена за рад у школама, на колеџима и универзитетима. Осмишљена је тако да одговори захтевима одговарајућег курса. Често садржи вежбе, питања и решења. Многи издавачи данас нуде и додатне материјале, као што су штампани или електронски садржаји за наставнике (приручници са решењима, слике које се могу преузимати са интернета, компјутерски кодови, исправке) и пропратни веб-сајтови са материјалима за предаваче (нпр. PowerPoint слајдови) и студенте (нпр. питања са више понуђених одговора). |
| Монографија | Академска књига или студија о једној теми или групи повезаних тема. Пише је један или више аутора. |
| Тематски зборник | Назива се још и зборник прилога. Радови су по позиву. Често постоји један или више уредника зборника. Организован је по темама. |
| Зборници | Зборник научних радова са научне конференције, конгреса, симпозијума, летње школе, радионице итд. Често их спонзоришу организатори конференција. |
| Стручна књига | Писана за потребе индустрије или у комерцијалне сврхе, често у форми приручника, водича, компендијума података и намењена је стручњацима са академским образовањем. |
| Референсна публикација | Једнотомно или вишетомно референсно дело, које пружа општу слику о широком опсегу тема или некој специјализованој дисциплини, нпр. енциклопедија. |
| Приручник | Сличан је референсним радовима, али је обично једнотоман, са дужим одредницама. Реч је о концизној компилацији прихваћених кључних информација о методама истраживања, општим начелима и функционалним везама. Фокус је на наративној дескрипцији терцијарног знања. Садржи мали број табела или формула. |
| Брошура | Састоји се од 50 до 125 страница и јасно је фокусирана. Премошћује јаз између дугих чланака из часописа и кратких књига. Може бити у облику монографије, уџбеника или стручне књиге. Шпрингер их зове SpringerBriefs (Шпрингерова кратка издања) |
| Поглавље књиге | Прилог тематском зборнику или, рецимо, приручнику. Аутори се (барем у већини случајева) разликују од уредника књиге. |
| Реч уредника / Уводник / Предговор | Кратки есеји које пише издавач (реч уредника), аутор (предговор) или нека особа по позиву која није сам аутор (уводник). Обично се налазе пре садржаја. Аутори или уредници објашњавају мотивацију, тематску оријентацију и садржину књиге. Аутори или уредници повремено позивају познате и уважаване експерте који нису укључени у рад на књизи да припреме уводну реч. |
3.2 Вредновање различитих врста научних публикација
Могући начини процене различитих врста академских публикација у области природних наука, технологије и медицине (STM) представљени су на сл. 3.1. Овакав начин рангирања може, наравно, бити другачији за различите области. У области индустрије, патенти[3] играју много важнију улогу и многе компаније нису баш раде да објављују идеје и резултате у научним часописима пошто би конкурентске фирме могле да искористе објављене информације. У академском контексту[4], међутим, већа важност и признање придају се публикацијама објављеним у међународним часописима. Овај тренд кулминира у данашње време, када све већи број институција вреднује искључиво публикације у часописима, које се реферишу у једној од две главне библиографске и цитатне базе података[5]. То је прилично дискутабилно у случају универзитета, јер се углед стиче искључиво објављивањем у индексираним часописима, иако се настава базира на уџбеницима које су написали посвећени научни радници из других институција. Још пре више од десет година Стивен Коувин (Stephen C. Cowin) критиковао је овакву праксу у свом Приручнику о механици костију [12]:
„Уредник се упознаје са низом проблема на које аутор поглавља може да наиђе. Рецимо, традиционално, научним радницима који пишу поглавља за овакве публикације њихове институције одају признање и охрабрују их у овом подухвату. Међутим, последњих година, у неколико европских земаља државна администрацијa за истраживања мења овакву политику. У овим земљама системи за вредновање научне каријере деградирали су вредност писања поглавља у оваквим издањима и научнику се не рачуна ова врста активности. Вредновање у овим земљама заснива се на утицајности, тиражу и престижу часописа у коме се публикација објављује. Ове владе требало би да размотре последице такве политике.“
Изгледа да је у данашње време овај тренд присутан у многим регионима света. Срећом, постоји и супротни тренд, рецимо у Европи, где је ограничени поглед на факторе утицајности напуштен. Немачко истраживачко друштво (DFG, Deutsche Forschungsgemeinschaf) објавило је 2010. године да ће се истраживачки пројекти другачије вредновати „како би се умањио значај квантитативних показатеља, који су током година постали доминантни кад је реч о научним публикацијама“[13]. Посматрајући предложену пирамиду публикација[6] приказану на сл. 3.1, мора се напоменути да зборници са конференција не одражавају главну сврху конференција.
Сл. 3.1 Вредновање научних публикација на основу пирамиде публикација
Главни циљ конференција је повезивање, дискутовање, добијање повратне информације након презентација од стране међународних стручњака, као и стицање увида у најновије трендове у одређеној области истраживања. Ове добити од конференција не виде се јасно кроз рангирање конференцијских зборника у пирамиди публикација. Даљи коментари о рангирању чланака у часописима насупрот оних у зборницима са конференција могу се наћи у [14]. Заинтересовани читалац може такође да консултује „Десет разлога због којих би радове са конференција требало укинути“, које је објавио проф. Доналд Гиман (Donald Geman) са Универзитета „Џон Хопкинс“ [15]. Најзад, мора се поменути да је у неким дисциплинама, као што су информатика и електротехника, значај зборника са конференција много већи него што је то назначено на сл. 3.1.
3.3 Идентификација публикација: ISBN, ISSN и DOI
У наредној табели 3.3 укратко су приказане уобичајене идентификационе ознаке публикација, које се по правилу налазе на почетним странама рукописа или књига. По потреби, заинтересоване читаоце упућујемо на наредне одељке, где могу пронаћи више детаља о овим бројевима.
Табела 3.3 Различите идентификационе ознаке публикација
| Скраћенице | Пун назив и значење |
|---|---|
| ISBN | Међународни стандардни број књиге Јединствени број за књиге |
| ISSN | Међународни стандардни број серијске публикације, Јединствени број за штампане и електронске серијске публикације |
| LCCN | Контролни број Конгресне библиотеке Број који идентификује каталошке записе Конгресне библиотеке САД |
| DOI | Дигитални идентификатор објекта Низ карактера за индентификацију било које врсте објекта на интернету |
3.3.1 ISBN
Од 2007. године, Међународни стандардни број књиге (ISBN) је тринаестоцифрени јединствени међународни идентификациони број за монографске публикације или производе налик књигама (нпр. мапе или образовне софтвере). Пример тринаестоцифреног ISBN броја заједно са његовим бар-кодом приказан је на сл. 3.2. ISBN број потиче од деветоцифреног кода за Стандардни број књиге (SBN), који су шездесетих година прошлог века увели оснивачи Агенције за додељивање стандардног броја књиге (SBNA) за британске публикације Џ. Витакер и синови (J. Whitaker & Sons Ltd), Британска национална библиографија и Удружење издавача [16]. На основу тога, Технички одбор за документацију (TC 46) Међународне организације за стандардизацију (ISO) уводи 1970. године у употребу Међународни стандардни број књиге (ISBN) у форми десетоцифреног кода као међународни стандард ISO 2108.
Сл. 3.2 Различите идентификационе ознаке публикација
Идеја о увођењу оваквог нумеричког кода проистекла је из тежње да књиге буду што прецизније обележене како би се олакшао процес њиховог наручивања и дистрибуције. Пошто се сваком издању или верзији књиге (нпр. тврди повез, броширано или електронско издање) додељује различит број, идентификација одређене књиге је једноставна и јасна, услед чега клијент може очекивати да ће од продавца добити управо оно издање књиге које је наручио. Дакле, развој модерних компјутера значајно је поједноставио и унапредио трговину књигама. Данас је ISBN конвертован у одговарајући бар-код[7] (види сл. 3.2) који се може једноставно скенирати, чиме се олакшава руковање књигама.
Тринаестоцифрени код може се поделити на следећих пет сегмената, који јасно морају бити одвојени цртицама или размацима [17]:
- Префикс (троцифрени број који обезбеђује GS1[8]; првобитно се користио само 978; како би се осигурао континуитет капацитета ISBN система уводи се и број 979)
- Ознака регистарске групе (1 до 5 цифара које идентификују земљу, географски регион или говорно подручје; 0 или 1 за земље енглеског говорног подручја; 2 за земље француског говорног подручја; 3 за земље немачког говорног подручја; 4 за Јапан; 5 за земље руског говорног подручја; 7 за Народну Републику Кину)
- Ознака регистрованог корисника (највише 7 цифара које идентификују одређеног издавача или отисак унутар регистроване групе)
- Ознака публикације (највише 6 цифара које идентификују одређено издање публикације)
- Контролна цифра (израчуната употребом алгоритамског модула 10)
3.3.2 ISSN
Међународни стандардни број серијске публикације (ISSN) је осмоцифрени број којим се идентификује штампано или електронско издање серијске публикације[9] (нпр. периодика[10], часописи, билтени)[11] [21]. Почетком седамдесетих година прошлог века Међународна организација за стандардизацију (ISO) развила је ISSN број како бисмо добили јединствени идентификациони код за серијске публикације, што је коначно и реализовано кроз стандард ISO 3297 из 1975. [22] Број се састоји од две групе од по четири цифре, које су раздвојене цртицом. Последњи број је контролна цифра заснована на модулу 11, која може да има вредност од 8 до 2. На овој последњој позицији може стајати велико слово X, као ознака арапског броја 10. За разлику од ISBN броја, ISSN број не садржи информације о издавачу и његовом седишту. Типичан пример ISSN броја преузетог из часописа The Journal of Adhesion приказан је на сл. 3.3. На њој је јасно видљиво да су штампаној и електронској верзији додељени различити ISSN бројеви.
Други пример, преузет из књиге објављене у серији, садржи чак и више идентификационих бројева, видети сл. 3.4. Као појединачна књига, публикација се идентификује ISBN бројем у штампаној и електронској верзији. Као серијској публикацији, додељен јој је и ISSN број серије (за штампану и електронску верзију). Овде треба истаћи да је ISSN број исти за све књиге у оквиру серије зато што је примарно повезан са њом, а не са појединачном књигом. На сл. 3.4 приказан је и DOI број (обрађен у одељку 3.3.3) и Контролни број Конгресне библиотеке (LCCN). Овај број се појавио 1898. када је Конгресна библиотека (Вашингтон, САД) почела да штампа каталошке листиће, чија је дистрибуција почела 1901. Ови листићи су садржали Број листића Конгресне библиотеке, који је требало да послужи у сврху идентификације. Овај број касније је преименован у контролни број Конгресне библиотеке (LCCN) и састоји се од три блока[12]: алфабетског префикса од два карактера (служи за разликовање између серија LC контролних бројева; уколико нема префикса, део за префикс садржи празна места), године издања која се састоји од четири карактера, и серијског броја од највише шест цифара који је у вези са каталошким записом. Серијски бројеви са мање од шест цифара налазе се са десне стране, а на неискоришћеним позицијама стоје нуле. У свом најосновнијем облику, LCCN број се састоји од године и серијског броја.
LCCN приказан на сл. 3.4 може се раздвојити на годину објављивања публикације, 2012, и серијски број, 935677.
Сходно томе, ово прикључивање додатних информација омогућава да се јасно идентификује свака свеска часописа понаособ.
Сл. 3.3 Пример ISSN бројева из часописа
Сл. 3.4 Пример ISSN бројева из књиге објављене у оквиру серије. Додатно су наведени ISBN бројеви, DOI и Контролни број Конгресне библиотеке.
Сл. 3.5 приказује пример ISSN броја који је конвертован у бар-код. Као додатак ISSN броју (00218464) код садржи годину издања (2011), годиште часописа (87) и број свеске (7-9).
3.3.3. DOI
Дигитални идентификатор објекта[13] (DOI) је низ карактера за јединствену идентификацију објеката било које врсте. Успостављање DOI система потиче од заједничке иницијативе три трговинска удружења из издавачке индустрије (Међународно удружење издавача, Међународно удружење издавача за науку, технику и медицину, Удружење америчких издавача). Иако води порекло из публиковања текстуалне грађе, DOI је замишљен као општи оквир за успостављање идентификације дигиталног садржаја на интернету, с обзиром на тренд усмерен ка дигиталној конверзији и мултимедијалној доступности. Систем је јавно представљен 1997. године на Међународном сајму књига у Франкфурту. Исте године је основана Међународна DOI® фондација (IDF) посвећена развоју и управљању DOI системом, видети [24]. DOI ознака састоји се из две компоненте, такозваног префикса и суфикса, које раздваја знак „/“:
DOI префикс/суфикс
Префикс је ознака компаније (нпр. издавача) или организације која жели да региструје DOI бројеве, а пратећи суфикс (јединствени за дати префикс) је ознака издања. Многи издавачи интегришу стандардизоване идентификационе бројеве као што су ISBN или ISSN у суфикс. Посматрајући сл. 3.4, може се видети да је ISBN број електронске књиге напросто био преузет као суфикс. У случају часописа, на примеру приказаном на сл. 3.3, суфикс је састављен од ISSN броја (00218464), године издања (2012) и следећег идентификационог броја чланка (660811). Овде се мора истаћи да се DOI ознаке могу формирати на сасвим различите начине. На пример, „DOI 10.1152/ajpregu.00101.2003“ односи се на часопис где префикс (10.1152) означава издавача (American Physical Society). Први део суфикса (ajpregu) представља скраћеницу наслова часописа (AJP – Regulatory, Integrative and Comparative Physiology) а на крају је број часописа (00101.2003).
Сл. 3.6. Интернет страница за претрагу докумената путем DOI ознаке. ©International DOI Foundation (IDF), United Kingdom (©Међународна DOI фондација, Уједињено Kраљевство)
Замисао DOI система је да идентификатор буде трајно повезан са објектом (нпр. књигом или чланком у часопису), а остали подаци (као што су URL на коме се може пронаћи електронска верзија књиге или чланка, и-мејл адресе, друге DOI ознаке и дескриптивни метаподаци[14] (нпр. апстракти)) налазе се на мрежи. Предност овог концепта је у томе што се место књиге или чланка на интернету може мењати, али ознака остаје непромењена. У том случају, само подаци похрањени на мрежи морају се ажурирати. Како би се добили подаци похрањени на мрежи (тзв. разрешење), може се користити интернет сервис, пример је приказан на сл. 3.6. Када корисник унесе DOI ознаку (приказано на сл. 3.4) у ову апликацију биће преусмерен на URL адресу путем које је доступно електронско издање књиге, http://www.springerlink.com/content/j2100q/#section=1072092&page=1.
Нове DOI ознаке могу се регистровати путем агенција за регистрацију. Пратећи трошкови зависе од модела пословања. Немачка национална библиотека за науку и технологију (Technische Informationsbibliothek, TIB) постала је 2005. непрофитна агенција за регистрацију DOI ознака примарних истраживачких података из поља природних наука, технологије и медицине (STM). Институција која жели да региструје DOI ознаке мора да се пријави TIB-у како би сама постала центар за податке. Оваква институција (која потом добија назив „центар за податаке“) постаје такође одговорна за похрањивање садржаја које региструје код TIB-а за шта мора да плати годишњу чланарину у износу од 150 евра. Ова цена подразумева регистрацију 500 DOI ознака на годишњем нивоу, као и похрањивање метаподатака о издањима у систему TIB-а [26].
Литература
1. University of Michigan-Flint: Periodicals, Journals, Magazines (2013) http://www.umflint.edu/library/faq/difference.htm. (Приступљено 20. фебруара 2013)
2. Georgetown University Library: What’s the Difference between Scholarly Journals and Popular Magazines? http://www.library.georgetown.edu/tutorials/scholarly-vs-popular?. (Приступљено 20. фебруара 2013)
3. Analytical and Bioanalytical Chemistry – What type is my paper? (2012) http://www.springer.com/chemistry/analytical+chemistry/journal/216. (Приступљено 5. јуна 2012)
4. Atmospheric Pollution Research – Guide for Authors (2012) http://www.atmospolres.com/guide.html. (Приступљено 5. јуна 2012)
5. Clinical and Experimental Medical Journal – Instructions for Authors (2012) http://www.editorialmanager.com/cemed/. (Приступљено 24. марта 2012)
6. SciVerse Scopus – Content Coverage Guide (2012) http://www.info.sciverse.com/UserFiles/sciverse_scopus_content_coverage_0.pdf. (Приступљено 23. маја 2012)
7. Springer Journal Author Academy – Types of journal manuscripts (2012) http://www.springer.com/authors/journal+authors/journal+authors+academy?SGWID=0-1726414-12-837305-0. (Приступљено 5. јуна 2012)
8. Springer Verlag (2012) Приватна преписка
9. Farace DJ, Schöpfel J (2010) Introduction grey literature. In: Farace DJ, Schöpfel J (eds) Grey literature in library and information studies. De Gruyter Saur, Berlin
10. Schöpfel J, Farace DJ (2011) Grey Literature. In: Bates MJ, Maack MN (eds) Encyclopedia of library and information sciences, 3rd edn. CRC Press (Taylor & Francis Group), Boca Raton
11. Newbold E (2006) Grey literature – a hidden resource. http://www.slideshare.net/Rebecca/grey-literature- a-hidden- resource. (Приступљено 7. јуна 2012)
12. Cowin SC (2001) Bone mechanics handbook. CRC Press, Boca Raton
13. DFG press relase (2010) “Quality not quantity” – DFG adopts rules to counter the flood of publications in research http://www.dfg.de/en/service/press/press_releases/2010/pressemitteilung_nr_07/index.html. (Приступљено 16. маја 2012)
14. González-Albo B, Bordons M (2011) Articles vs. proceedingspapers: dothey differ in research relevance and impact?A case study in the Library and Information Science field. J Informetrics 5:369–381
15. Geman D (2007) Ten reasons why conference papers should be abolished http://www.cis.jhu.edu/publications/papers_in_database/GEMAN/Ten_Reasons.pdf. (Приступљено 12. априла 2013)
16. Bradley P (1992) Book numbering: the importance of the ISBN. The Indexer 18:25–26
17. ISBN Users’ Manual-International Edition, 6th ed (2012) InternationalI SBN Agency, London
18. ISO 3297 (1998) The international standard serial number
19. Baldick C (2001) The concise xford dictionary of literary terms. Oxford University Press, Oxford
20. Reitz JM (2012) ODLIS – Online dictionary for library and information science. http://www.abc-clio.com/ODLIS/odlis_m.aspx
21. What is an ISSN? (2012) http://www.issn.org/2-22636- All-about- ISSN.php. (Приступљено 8. јуна 2012)
22. ISSN Manual. Cataloguing Part (2009) http://www.issn.org/files/issn/Documentation/Manuels/ISSN_Manual_ENG_ED_2009.pdf. (Приступљено 8. јуна 2012)
23. Structure of the LC Control Number (2012) https://www.loc.gov/marc/lccn_structure.html. (Приступљено 8. јуна 2012)
24. DOI Handbook (2012) http://www.doi.org/hb.html. (Приступљено 8. јуна 2012)
25. MARC standards – Library of Congress (2013) http://www.loc.gov/marc/. (Приступљено 5. марта 2013)
26. Technische Informationsbibliothek-DOI cost agreement (2012) http://www.tib-hannover.de/fileadmin/doi/TIB-DOI- costs.pdf. (Приступљено 11. јула 2012)
Напомене
[1] Такође се могу наћи донекле различите дефиниције, нарочито у контексту који није академски [1, 2]: Магазин као периодика са фокусом на популарне садржаје, тзв. популарни магазини као што су Time, Newsweek, U.S. News & Word Report и часопис као научна периодика, које пишу стручњаци, а садржи оргинална истраживања, податке, закључке и библиографију.
[2] Постоји такође могућност да неке универзитетске катедре или одсеци објављују часописе и књиге на непрофитној основи. Међутим, ово је пре изузетак. С друге стране постоје многа научна друштва, нпр. IEEE или ASME, која сама објављују сопствене часописе. Овде се поставља питање: Понашају ли се још као научно друштво или су већ постали комерцијални издавачи?
[3] Онлајн издање речника Меријам-Вебстер дефинише „патент“ као „писану форму која осигурава на вишегодишњи период ексклузивно право да се направи, користи или прода проналазак“.
[4] Универзитетска администрација такође вреднује патенте и даје финансијску подршку за њих, нпр. покривајући таксе за патенте. Међутим, треба имати на уму да је сврха патентирања да се заштити идеја или поступак итд. а како не би био искоришћен од стране индустријске конкуренције. Универзитети, обично, нису серијски произвођачи производа. Али, данас се јављају различити трендови који се испољавају, на пример, у виду подршке стартап компанија од стране унверзитета. Штавише, патенти се перципирају као знак да је истраживање блиско индустријској реалности.
[5] У вези са библиографским и цитатним базама података види пето поглавље.
[6] Израда „пирамиде публикација“ инспирисана је убичајеном пирамидом хране.
[7] EAN-13 је међународни стандардни бар-код. EAN је ознака за систем под називом Европски број артикла.
[8] Међународни EAN (основан је 1977. као Европско удружење за број артикла (EANA), а преименован је 1992) и Савет за униформно кодирање (UCC) су се ујединили 2005. под називом GS1.
[9]„Серијска публикација је публикација у било ком медијуму која се објављује у деловима који следе један за другим и обично садржи нумеричке или хронолошке ознаке, са намером да се настави објављивање без временског ограничења.“ [18]
[10] Периодична публикација је часопис који се објављује у регуларним интервалима, обично недељно, двонедељно, месечно или квартално. [19]
[11] Дефиниције различитих врста публикација могу се пронаћи у Онлајн речнику за библиотекарство и информационе науке (ODLIS). [20]
[12] Ово је актуелни формат који се користи од 2001. наовамо, види [23].
[13] Назива се још и Идентификатор дигиталног објекта (прим. прев.).
[14] Библиотеке користе различите формате метаподатака, као што су MARC (MAchine-Readable Cataloging/Машински читљив каталошки опис) записи, види [25].
