Предговор
Скраћенице
1. Увод
Ово поглавље укратко сумира разлоге због којих научници објављују радове. На основу опсежног испитивања наведени су сасвим различити мотиви. Академски радници објављују своје радове, у првом реду, како би поделили сазнања, са жељом да допринесу напретку истраживања и научном развоју.
Кључне речи: Циљеви објављивања – Сврха писања – Разлози за објављивање – Мотивација за објављивање
2. Техничке и когнитивне вештине у контексту академског писања
Ово поглавље укратко сумира факторе и вештине који утичу на успех приликом објављивања публикација из области природних наука, технике и медицине. Разликујемо две групе вештина, при чему се оне из прве групе, које називамо техничким вештинама, могу више или мање лако стећи у оквиру кратких курсева, радионица или изучавањем одговарајуће литературе. Другу групу чине когнитивне вештине на које утичу социоекономски, лични и чиниоци који потичу од радног окружења и оне се не могу стећи у кратком временском периоду. Како би се стекле ове вештине, барем у извесној мери, потребно је дугорочно стратешко планирање.
Кључне речи: Техничке вештине – Когнитивне вештине – Креативност – Идеје – Иновација
3. Врсте научних публикација
Ово поглавље даје кратак преглед различитих врста часописа и књига. Дефинисане су публикације из обе групе, а представљена је и једна од могућих процена њихове вредности у облику пирамиде публикација. Публикације које се не могу сврстати ни у једну од поменутих група подвешћемо под израз сива литература. На крају поглавља уводе се појмови који се тичу различитих начина идентификације публикација, као што су Међународни стандардни број књиге, Међународни стандардни број серијске публикације, Контролни број Конгресне библиотеке и Идентификатор дигиталног објекта.
Кључне речи: Класификација публикација – Часопис – Књига – Сива литература – Пирамида публикација – Међународни стандардни број књиге – Међународни стандардни број серијске публикације – Идентификатор дигиталног објекта
4. Издавачке куће, трошкови публиковања и часописи у отвореном приступу
У овом поглављу укратко се разматраjу питања трошкова обjављивања научних часописа у штампаноj и/или електронскоj форми. Представљени су различити модели пословања. Насупрот класичним моделима заснованим на претплати, поjављуjе се све већи броj модела где се плаћање преноси на аутора, а коjи се наjчешће обjедињуjу под називом „отворени приступ“. Укратко jе обjашњен концепт обjављивања у режиму отвореног приступа и представљене су његове особености.
Kључне речи: Издавачке куће – Трошкови публиковања – Отворени приступ – Модели пословања – Систем претплате – Систем ауторског плаћања – Репозиториjуми
5. Библиографске и цитатне базе података (Web of Knowledge, Scopus, Google Scholar)
У овом поглављу укратко су представљене три главне библиографске и цитатне базе података којима се може приступити путем интернета, а које евидентирају научне публикације и њихову цитираност. Представљени су садржај и главне одлике база Web of Кnowledge, Scopus и Google Scholar. Поглавље се завршава међусобним поређењем њихових предности и недостатака.
Кључне речи: Библиографске базе – Цитатне базе – Web of Кnowledge – Scopus – Google Scholar – Цитатни индекс
6. Статистичко вредновање библиографских података: вредновање часописа, научника и институција
Ово поглавље укратко сумира различите библиометријске показатеље за оцењивање часописа, научника и институција. Детаљно су представљене најчешће коришћене мере, тј. фактор утицајности и h-индекс (h-index). Истакнута је првобитна намена, а објашњена је и стварна, понекад контрадикторна, употреба. Дате су дефиниције, примери израчунавања, предности и замерке. Додатно је дат и кратак преглед осталих начина мерења.
Кључне речи: Библиометрија – Фактор утицајности – h-фактор – Библиографски подаци – Цитираност
7. Објављивање у научним часописима
Ово поглавље покрива неколико тема у вези са процесом објављивања у научним часописима. Укратко је објашњено неколико фаза издавачког процеса, почевши од припреме рукописа, слања рукописа у часопис, рецензирања и др. како би се показало колико је времена потребно за објављивање рада. Представљени су различити концепти процеса рецензирања, тј. single-blind (једнострано анонимна рецензија), double-blind (анонимна рецензија) и open review (јавна рецензија). Неколико пододељака говори о различитим деловима рукописа. То нису смернице о томе „како треба писати рад за научни часопис“, већ су дати корисни коментари и предлози. Завршни део овог поглавља бави се питањима у вези са слањем и ревизијом рукописа за научни часопис.
Кључне речи: Временски оквир за објављивање публикација – Приступи стручном рецензирању рукописа – Структура рукописа – Слање рукописа у научни часопис – Ревизија рукописа
8. Етичке смернице за објављивање публикација
У овом поглављу укратко су представљени различити облици кршења правила понашања приликом публиковања научних радова. Експлицитно су апострофиране следеће теме: плагијаризам, фабриковање података, фалсификовање, истовремено слање рукописа у више часописа, редундантна (излишна) публикација и спорно ауторство. На крају поглавља биће речи о могућим последицама са којима се неко може суочити приликом писања тезе или осталих научних публикација.
Кључне речи: Плагијаризам – Фабриковање података – Фалсификовање – Истовремено слање рукописа у више часописа – Редундантна публикација – Ауторство
9. Стратегије објављивањa
У овом поглављу се укратко расправља о различитим аспектима и стратегијама које би требало узети у обзир приликом објављивања научних публикација. Обухваћени су на једном месту различити делотворни фактори који се тичу процеса објављивања. Уобичајени приступ карактеристичан за одоздо-нагоре стратегију, тј. од лакших корака до све изазовнијих видова објављивања, приказан је у виду пирамиде публикација. Најзад, разрађена су нека разматрања у вези са процесом селекције часописа.
Кључне речи: Стратегија објављивања публикација – Одоздо-нагоре приступ – Планирање објављивања публикација – Процес селекције часописа
